Crkva Svete Bogorodice

Opis

Crkva posvećena sv.Bogorodici je mali jednobrodni hram sa polukružnom apsidom na istoku. Ulaz u naos je na zapadnom zidu, postoji ulaz i sa južne strane. Masivni, zidani kameni ikonostas sa dva lučno zasvedena prolaza odvaja oltarski prostor od naosa. Naos je slabo osvetljen kroz dva mala prozora na istočnom zidu.
Zapadna fasada crkve ima polukružno zasvedenu nišu iznad ulaza, po ivici luka je dekorativni niz opeka a u niši freska Bogorodice.
Južna fasada je raščlanjena na tri niše.
Osobito je dekorisana apsida koja ima cik-cak ornament izveden opekom.
Ispod krova je dekorativni venac od opeka koso postavljenih.
Crkva spolja nije malterisana te kombinacija kamena i opeke čini fasadu osobito dekorativnom.

Živopis

Ono što je ostalo od fresaka je zona stojećih figura i ciklus Velikih praznika sa nekoliko scena iz života Bogorodice kojoj je posvećen hram. Pojedini učesnici Službe arhijereja naslikani su i na istočnom zidu, što nije čest slučaj. Čini se da su crkvu oslikavala dva slikara, budući da se raspoznaju dva različita stila.

Datovanje

Prema načinu zidanja i prema odlikama živopisa, crkva se datuje u drugu polovinu XIV veka, preciznije – vreme od 1350. do 1380.godine, za vreme vladara Stefana Uroša V, naslednika cara Dušana. Pretpostavlja se da je ktitor crkve lokalni vlastelin Dejan Marković. U XIX veku je uz crkvu dozidana priprata odgovarajućih dimenzija.

Narodno predanje

Nekoliko je legendi o postanku Vražjeg kamena, u svakoj je prisutan đavo. U okolini crkve niko ne živi, tu se niko ne venčava pošto je to, po narodnom verovanju ukleto mesto, „đavolja rabota“.
Jedna legenda kaže da su đavoli nameravali da preokrenu tok reke Pčinje i da je upute ka Bugarskoj. Iako su pomerali čitave stene, reku nisu uspeli da ukrote. Kako im je ponestalo kamenja, uputili su se ka Kosovskom Pomoravlju. U Končuljskoj klisuri su našli veliku stenu, nosili su je na leđima i usput se više puta odmarali. U jednom momentu su čuli petlove, ispustili stenu i tako je nastao Vražji kamen.
Druga legenda govori da su meštani krenuli da zidaju crkvu kraj Pčinje ali su im đavoli, sve što bi sazidali preko dana, noću nosili na Vražji kamen. Bili su ljuti na seljake koji ih nisu poštovali. Tako je na platou visokom 60 m nastala crkva.
U jednoj legendi kakvih je inače oko neobičnih prirodnih pojava, bogat momak je zavoleo lepu, sirotu devojku. Rešili su da se venčaju, uprkos protivljenju roditelja momka. Pošto su se roditelji na kraju složili, mladenci su venčani u svkvi na Vražjem kamenu. Posle obreda, mladenci su seli na okićene konje i pošli pu kuće. Mladoženjin konj se uplašio od velike buke i svirke, pojurio i strovalio u provaliju zajedno s mladoženjom. Mlada je, očajna, skočila za mladoženjom i celo veselje se pretvorilo u žalost. Posle toga se u ovoj crkvi niko nije venčao, niti je koje dete kršteno.
Narod u ovom kraju veruje da Bogorodica, kojoj je posvećene crkva, leči neplodnost kod žena. One koje ne mogu da imaju poroda dolaze u crkvu, krišom sastružu prah sa fresaka i to piju razmućeno u vodi.

Julka Kuzmanović Cvetković
arheološkinja