Прокупље
Прокупачка тврђава Град Хисар
Заштићен споменик културе од великог значаја, на листи Републичког завода за заштиту споменика културе под бројем СК 2052.
Прокупачка тврђава Град ХисарПрокупље
Где се налази
Прокупачка тврђава је подигнута на улазу у данашњи град са западне стране, на брду Хисар које са три стране обавија река Топлица, штитећи га. Река Топлица, текући са запада удара у брдо, тече око брда узводно делом свог тока, чинећи природну појаву звану епигенија.
Истраживања
Археолошка истраживања тврђаве започета су 1976. године у организацији Народног музеја Топлице и Завода за заштиту споменика културе из Ниша и трајала су, с прекидима до 1995. године. Истражен је горњи град-цитадела и део подграђа уз северни бедем са цистерном за воду. Паралелно су обављани конзерваторски радови откривених објеката.
Историјат
Најстарији план Прокупачке тврђаве пронађен је у бечком ратном архиву, направљен је 1689. године. Град је приказан шематски и доста верно. На фотографији из 1878. у време када брдо није било пошумљено виде се остаци два концентрична бедема, на спољном бедему три доста добро очуване куле. Феликс Каниц, аустријски сликар је крајем 19. века направио сумарни план утврђења. Он је сматрао да је утврђење римско.
Резултати истраживања малог дела тврђаве указују да је грађена у другој половини 14. века, у време кад је било извесно да Турци надиру са истока, вероватно између 1371. и 1389. године. Турци су Прокупље привремено запосели 1440. године а коначно га заузимају 1454. У тврђаву смештају војску а у подграђу насељавају своје становништво.
Опис
Тврђава се састоји од Горњег града на највишем платоу и два подграђа оивичена бедемима. Горњи град заузима највиши плато на брду Хисар и неправилног је, овалног облика површине око 600 м2. Приликом градње је конфигурација терена диктирала правац пружања бедема. Северни бедем је фундиран директно на стену, са те стране је литица према Топлици стрма и бедем је ужи но у осталом делу. Са источне стране где је падина блажа, бедем је знатно шири и заштићен је сувим ровом. Улаз у Горњи град са источне стране штити висока донжон кула квадратне основе. Са северне стране је још један улаз, мала капија која је степеницама била повезана са кулом крај Топлице. Једини објекат у Горњем граду је цистерна за воду, усечена у стену и испуњена шљунком, са централним бунаром из кога се вадила вода.
Прво подграђе простире се источно и југоисточно од горњег града, уз северни бедем има цистерну за воду, на којој се запажају старија и млађа фаза градње. Млађа свакако одговара средњовековном утврђењу и грађена је на исти начин као и цистерна у Горњем граду. Уз северни бедем су откривена огњишта и бројни уломци посуђа који указују на живот утврђења током опсаде кад се овде склањало цивилно становништво из околине.
На јужном и југоисточном делу бедема су очуване три куле које су штитиле прилаз утврђењу са блаже падине.
Крај Топлице је очувана висока кула која је вероватно штитила прелаз преко реке и снабдевање водом.
Бедеми утврђења зидани су ломљеним каменом везаним малтером од негашеног креча. Дебљи делови бедема су зидани у техници „трпанац“ тако што је зидано спољно и унутрашње лице зида а средина је испуњавана ситнијим каменом и заливана кречним малтером.
Народно предање
У народној традицији Прокупачку тврђаву је подигао Југ Богдан који је господарио овим крајем. Кула крај Топлице се у народу зове Југ Богданова кула. Њему се приписује и мала црква у подножју брда подигнута у 14. веку. Предање каже да је Југ Богдан имао 9 синова и ћерку Милицу, удату за кнеза Лазара.
Историја бележи да је кнегиња Милица, са синовима Стефаном и Вуком, године 1395. даровала манастиру Светог Пантелејмона у Светој Гори два човека и имања у граду Светог Прокопија (Прокупљу). То је заправо први помен града Прокупља под тим именом.
Јулка Кузмановић Цветковићархеолошкиња