Прокупље
Латинска -Југ Богданова црква
Заштићен споменик културе од великог значаја, на листи Републичког завода за заштиту споменика културе под бројем СК 229.
Латинска илиЈуг Богданова цркваПрокупље
Где се налази
Латинска или Југ Богданова црква се налази у дну источне падине брда Хисар, на уском превоју званом Брана, на западном улазу у град, две стотинак метара удаљена од цркве Светог Прокопија. Део је споменичке целине Град Хисар, Црква Светог Прокопија и Латинска црква.
Истраживања
Археолошка истраживања су обављена од 1970. до 1975. године, у организацији Археолошког института из Београда кад су откривени темељи две старије цркве и велика некропола. Истовремено су обављени конзерваторски радови у организацији Завода за заштиту споменика културе из Ниша.
Историјат
Мала, једнобродна црква с припратом је сазидана половином 14. века, у време кад је зидано или обновљено утврђење на брду Хисар и кад је цркви Светог Прокопија, већ постојећој, дозидан јужни брод у који су положене мошти Светог Прокопија. Црква је подигнута на већ познатом светом месту где је крајем првог века подигнут храм посвећен Херкулу, templum in antis (храм са стубовима), судећи по откривеном делу натписне плоче и мермерној статуети Херкула.
Храм је у неко време порушен и на његовим темељима је у 6. веку подигнута ранохришћанска базилика монументалних размера а у чијем склопу су били зидане гробнице и гробови (истражено је преко 200 гробова некрополе од касне антике до средњег века). Базилика је по свој прилици била живописана, судећи по налазима комада фресака, подови су били покривени плочама, делом у мозаику. Православна црква која се приписује Југ Богдану је знатно мања од ранијих храмова али се теме апсиде поклапа с теменом старије цркве.
Опис
Латинска – Југ Богданова црква у Прокупљу је мала, једнобродна црква с припратом, зидана каменом и опеком, са полуобличастим сводом и кровом на две воде. Има малу апсиду полукружну са спољне и унутрашње стране. Припрата је очувана и конзервирана само у темељној зони.
Извесно је да је црква подигнута у првој половини 14. века, будући да је осликана средином тог столећа. Како је дуго била без крова и како су фреске биле изложене атмосферилијама, прилично су слабо очуване. У доњој зони олтарске апсиде су биле фигуре шест светих архијереја, по три са сваке стране. У другој зони су Благовести и причешће апостола у самој апсиди. На јужном зиду је приказана Богородица са Христом у наручју, до ње Јован Претеча и свети ратници: Димитрије, Георгије, Артемије и Меркурије. Очуване су у другој зони сцене: Прање ногу Исусових, Тајна вечера, Улазак у Јерусалим. На западном зиду се само назиру фигуре Константина и Јелене док је северни зид готово сасвим изгубио фреско декорацију.
И поред знатног оштећења фресака запажа се да их је радио добар мајстор и да ово сликарство припада групи малих црква какве је подизала властела широм Душанове државе, ангажујући мајсторе према свом статусу и могућностима.
Народно предање
У народном предању, мала средњевековна црква се везује за Југ Богдана, господара Топлице, оца кнегиње Милице и девет Југовића. Црква је у неко време добила назив Латинска јер се верује са су је користили Дубровчани, Латини, за своје богослужење. У прилог томе говори неколико сачуваних споменика Дубровчана који се и данас чувају у цркви а потичу из 17. века.
Црква је посвећена Светој Богородици и слави празник Богородичиног покрова, 14. октобра по новом календару. Пошто је то женски празник, тог дана се углавном жене окупљају на служби у малој цркви.
Јулка Кузмановић Цветковићархеолошкиња