Сталаћ,општина Ћићевац
Средњовековни град Сталаћ
Заштићен споменик културе од великог значаја, на листи Републичког завода за заштиту споменика културе под бројем СК 169.
Средњовековни град СталаћЋићевац
Где се налази
Средњовековни град Сталаћ је подигнут на североисточним обронцима Мојсињских планина, на самом врху седластог узвишења, високо на брегу који доминира над клисуром којом се Јужна Морава пробија кроз Мојсињске планине. Налази се у непосредној близини данашњег Сталаћа, 2.5 км јужно од састава западне и Јужне Мораве.
Тодорова Кула није била означена на Google мапи, али се појавила убрзо након што смо упозорили на овај пропуст.
Истраживања
Археолошка истраживања су започета 1971. године и све до 1979. године је углавном рађено на простору малог града, у најужем градском језгру. Упоредо с истраживањима су конзервирани затечени и истражени објекти.
Током археолошких истраживања откривено је доста материјала који илуструје живот у граду. Особито су занимљиви налази керамичког посуђа, поготово луксузног, глеђосаног и богато украшеног зграфито техником. Нађени су делови коњске опреме, пољопривредног алата, алата који користе разне занатлије, што говори о високо развијеној привредној активности и о граду где се живело удобно и лепо.
Историјат
Утврђење је грађено кад и град Крушевац, у време кад су обнављана многа утврђења у Србији, кад је запретила опасност од турске инвазије, седамдесетих година 14. века. Имало је стратешки значај, контролу и одбрану прилаза српској престоници - Крушевцу. Први помен у литератури је у повељи кнеза Лазара 1377. којом он дарује манастиру Раваници „панађур Петров у Сталаћу с бродом“. Затим се помиње у повељи кнегиње Милице манастиру св. Пантелејмона у Светој Гори, године 1395, кад она са синовима Стефаном и Вуком манастиру дарује „у граду Сталаћу човека Стајка“. Константин Филозоф износи податак да је Сталаћ 1413. освојио и порушио султан Муса. Пошто није имао нарочит стратешки значај, град више није имао функцију активног утврђења. Међутим, панађур у Сталаћу се одржао знатно дуже.
О рушевинама града Сталаћа пише француски путописац Бертрандон де ла Брокијер који је овуда пролазио 1433. године. Знатно касније, средином 19. века кроз ове крајеве пролази аустријски сликар Феликс Каниц , и он пише о остацима утврђења.
Опис
Град Сталаћ је подигнут на терену који био лако приступачан са свих страна, зато је утврђен масивним бедемима који су завршавали зупцима и стрелницама а са унутрашње стране су имали шетну стазу. Бедеми су зидани ломљеним каменом који је заливан кречним малтером. Утврђење је било прилагођено конфигурацији терена, величином и обликом.
Најуже градско језгро, Мали град који је формиран преграђивањем Доњег града, штитила је моћна четвороспратна донжон кула, у народу позната као Тодорова кула. Кула је сачувана у висини од 19.5 м, има приземље и четири спрата, а на врху је галерија. Унутар куле је постојало дрвено степениште, улаз је био са јужне стране. До врата су водиле покретне степенице, постављане по потреби. Град је био опасан нижим бедемом а испред донжон куле је уз бедем ископан суви ров. У средишту малог града је била властелинска палата са тремом са стубовима са три стране. У близини капије малог града био је бунар озидан каменом, коришћен у време опсада. Насупрот палате, било је неколико мањих зграда дрвене конструкције, саграђених уз бедем. Једна од ових зграда је била ковачница, будући да је у њој нађена пећ и доста целих и оштећених гвоздених алатки.
Између Горњег и Доњег града је била широка капија која је у неко време непосредне опасности зазидана, а преко пролаза је постављена рампа за покретни мост.
Доњи град је остао неистражен, његови бедеми се назиру само по конфигурацији терена.
Народно предање
У народној традицији се утврђени град Сталаћ везује за Тодора од Сталаћа, па се град често назива Тодорова кула. У народној песми „Смрт војводе Пријезде“ је описана трагична смрт војводе и његове љубе Јелице који су скочили у Јужну Мораву, радије но да падну у руке Турцима. У то време, река Морава је текла непосредно уз бедеме града. Путописци тога времена бележе да је на Морави било усидрено преко 100 шајки.
Јулка Кузмановић Цветковићархеолошкиња