Манастир Светог Николе, Куршумлија, Топлички округ

Манастир Светог Николе

Заштићен споменик културе од изузетног значаја, у Централном регистру Републичког завода за заштиту споменика културе под бројем СК 207.


Кретање виртуалне камере око објекта, "орбит" стил.

Манастир
Светог Николе,
Куршумлија, Топлички округ

Где се налази

Манастир св.Николе се налази у Куршумлији, на ободу вароши, високо на левој обали Топлице, над ушћем реке Бањске у Топлицу.

Manastir Svetog Nikole


Истраживања

Још 1910.године је у циљу заштите, у организацији Народног музеја из Београда над урушеном црквом направљена настрешница, како би се колико-толико сачувала.
Археолошка истраживања у порти манастирског комплекса започета су 1948, интензивирана су током седме и осме деценије ХХ века. Откривени су темељи неколико грађевина, део обухватног бедема и неколико касноантичких гробница које сведоће о старости светог места на коме је у XII веку сазидана црква. Последња заштитна ископавања у порти рађена су 2012.године, у организацији Завода за заштиту споменика културе Ниш. У манастирској порти је откривено више од 850 гробова.
Конзерваторско-рестаураторски радови су обављани упоредо са истраживањима, обновљена је црква, поново покривена оловним плочама, конзервиране су епископска палата (остаци), темељи трпезарије, темељи пирга. Последњи конзерваторски захват је био надзиђивање северног звоника 2020.године.

Историјат

Манастирска црква је подигнита у XII веку као прва задужбина Стефана Немање. Вероватно истовремено, немања је обновио византијски триконхос над ушћем Косанице у Топлицу као цркву посвећену св.Богородици. Немањин син, Стефан Првовенчани је дозидао трем са двема кулама звонарама. Краљ Милутин је са северне стране дозидао капелу. Како је купола цркве била покривена оловом које се белело на сунцу, место је по црквама св.Никола и св.Богородица названо Беле цркве.
У манастиру св.Николе је од 1219. до 1690. било седиште Топличке епископије, једне од првих 8 основаних по добијању аутокефалности српске цркве.
Мало је познато шта се догађало с црквом непосредно после турских освајања. Чини се да су неко време биле активне, судећи по подацима из дефтера да су плаћале порез. У време кад Евлија Челебија пролази Топлицом, 1661.године, помиње само једну опустелу цркву.
После сеобе Срба 1690. манастир је запуштен, Турци су скинули оловни кров.

Crkva Svetog Nikole

Опис

Задужбина Стефана Немање, црква посвећена св.Николи је храм једнобродне основе са куполом, са троделним олтарским простором који од брода одваја олтарска преграда на два стуба са засведеним луковима.
Уз јужни зид је саграђен анекс са гробницом коју је ктитор вероватно био наменио себи.
Црква је зидана опеком, са дебелим спојниицама малтера који прелази преко сваког другог реда у односу на раван зида чинећи спољну фасаду рељефном и карактеристичном.
Купола је покривена оловним кровом, налик првобитном кровном покривачу.
У унутрашњост цркве светлост долази кроз бифорне прозоре са стакленим окулусима.
У начину градње храма се виде византијски утицаји али има и елемената који указују на утицаје романичког стила са приморја, што је заправо најава нове Рашке школе у архитекрури, поготово сакралној, а којој је црква св. Николе претходница.

Crkva Svetog Nikole


Живопис

У наосу цркве св.Николе је очувано тек неколико мањих фрагмената фресака у оквирима прозора. Сасвим фрагментарно су сачуване фреске у капели јужне куле, историчари уметности их датују у XIII век. У најнижој зони се препознаје фигура Богородице са епископима. Ликови знатних димензија сједињују одлике комнинске уметности са најновијим стилским правцем српске уметности тога времена.

Јулка Кузмановић Цветковић
археолошкиња