Дијана-Караташ, Нови Сип, oпштина Кладово, Борски округ
Тврђава Дијана
Заштићен споменик културе од изузетног значаја, у Централном регистру Републичког завода за заштиту споменика културе под бројем АН 103
Тврђава ДијанаНови Сип, oпштина Кладово, Борски округ
Где се налази
Тврђава Дијана је подигнута на заравни, на високој стени изнад Дунава, на Караташу, у близини села Сип, испод саме хидроелектране Ђердап 1. Захваљујући природном положају, није потопљена ђердапском акумулацијом. Конзервирани и делом обновљени бедеми и остаци грађевина тврђаве Дијана данас се налазе уз трасу савременог пута Београд-Текија-Кладово, на заравни изнад Дунава званој Караташ (Црни камен).
Истраживања
Прве податке о тврђави забележио је Ф. Каниц, аустријски сликар крајем XIX века. Прва сондажна истраживања рађена су 1964, нова ископавања којима је утврђен габарит утврђења су рађена 1971.г. Систематска археолошка истраживања су започета 1978.г. у оквиру великог пројекта Ђердап- Пројекат Дијана. Радовима у организацији Народног музеја из Београда, до 2012.године је истражена готово трећина тврђаве, део најближе околине - насеља и некрополе. Тврђава Дијана се убраја у најкомплексније истражене у склопу горњомезијског лимеса.
Историјат
Најстарије земљано-дрвено утврђење на Караташу потиче из I века, кад су прве римске војне формације стигле на Дунав. Утврђење од камена, Дијана, саграђено је у време цара Трајана, 100-101.г. а у исто време је прокопаван канал, како би се обезбедила сигурна пловидба Дунавом и како би била једно од упоришта за ратове против Дачана на тлу данашње Румуније. Дунав у овом делу тока има бројне вирове, брзаке и подземне стене које отежавају пловидбу па је цар Трајан, спремајући се у поход на Дачане, изградио канал паралелан с Дунавом, избегавајући непроходан део реке. Дијана је првобитно била каструм димензија 100 х 200м, са увученим кулама на бедемима. Свој коначни изглед каструм (логор) је добио крајем III и почетком IV века кад су бедемима додате истурене куле на угловима и продужени бедеме ка Дунаву, како би заштитили део обале.
Да је ово збиља тврђава Дијана, потврђено је открићем базе жртвеника с посветом египатском богу Тоту на којој се помиње пун назив места: STATIO CATARACTUM DIANA-ДИЈАНА СТАНИЦА КАТАРАКТИ. Дијана је била римска богиња рата, каструм је име добио по њој.
Тврђаву су крајем IV века делимично спалили Готи, после обнове, средином V века разорили су је Хуни а већ у првој половини VI в.обновио је византијски цар Јустинијан. Тада је тврђави додат утврђени анекс према ивици платоа те је простор који заузима повећан на готово 3 хектара. Крајем VI в. тврђава је коначно разорена приликом упада Авара и Словена на Балкан.
Опис
Тврђава Дијана је била једна од навећих римских аугзилијарних логора на дунавском лимесу. Дијана, римски логор на катаракти Дунава званој Гвоздена врата, био је током 6 векова значајан војни положај и раскрсница речно-копнених путева.
Археолошки истражена тврђава са конзервираним и до извесне висине реконструисаним каменим бедемима, са обновљеним грађевинама зиданим опеком, данас представља туристичку атракцију и место где се може сагледати сјајан пример римске војне архитектуре.
Тврђава има облик правоугаоника заобљених углова, димензија 140х136.м. са краћом северном и јужном страном, са кулама на угловима и капијама на све четири стране које су ојачане полукружним кулама. Једино су на северној страни ка Дунаву куле биле квадратне. Бедеми су са северне и јужне стране су имали додатне две а са источне и западне стране још по три куле. Укупно је на каменим бедемима било 19 четвороугаоних, унутрашњих кула. Откривене су и презентоване све четири главне капије: porta praetoria (главна капија), porta decumana (јужна), porta principalis sinistra i dextra (лева и десна капија). Куле главне капије, са јужне стране су биле нешто веће и јачих зидова јер је са копна Дијани претила највећа опасност. Ове две потковичасте куле и данас, делимично реконструисане, доминирају бедемом и штите главни улаз у тврђаву.
Поред остатака бедема са капијама и кулама, током истраживања је откривена једна од две главне улице а у централном делу остаци принципиума (команде војне) са портиком у центру пресека главних улица (via praetoria и via principalis). Уз северну, главну капију је откривен магацин за чување намирница (horeum), уз јужну капију (porta decumana) биле су војничке бараке (contubernia), у северозападном делу тврђаве је било јавно купатило (balneum) са одводним каналом испод бедема. У унутрашњости утврђења откривена је грађевина са апсидом која је имала подно грејање (hipocaust), док је друга грађевина имала текућу воду и базене за чување воде са очуваним оловним и керамичким цевима за довод воде.
Уз ову стратешки значајну тврђаву се развило велико цивилно насеље са пристаништем које се у рановизантијским изворима помиње као градић Занес. Изван бедема је откривено светилиште, део некрополе и део већег насеља западно од војног логора. На основу резултата истраживања су лоцирани главни путеви и некрополе а може се наслутити и величина насеља.
Јулка Кузмановић Цветковићархеолошкиња