Римска гробница, Брестовик, Општина Гроцка, Београд
Римска гробница
Заштићен споменик културе од великог значаја, у Централном регистру Републичког завода за заштиту споменика културе под бројем СК 14
Римска гробницаБрестовик, Општина Гроцка, Београд
Где се налази
Касноантичка гробница у Брестовику, у општини Гроцка, налази се непосредно уз савремено сеоско гробље.
Истраживања
Касноантичка гробница у Брестовику је откривена 1895.године, открио је мештанин, Вукашин Милосављевић док је садио шљиве. Приликом копања рупе за садницу, открио је свод гробнице. Исте године, ујесен, Михајло Валтровић, кустос Народног музеја из Београда је открио читаву гробницу. Ревизионим ископавањима обављеним 1955.г. је утврђено да гробница није сазидана одједном, најпре је саграђен део за сахрањивање а касније дозидан средишњи део с конхама, трем и приступни пут. Утврђено је да је то хришћанска сакрална грађевина а на основу плана градње, делова статуа које су пронађене, заправо представља везу између античких и ранохришћанских култних грађевина.
Први конзерваторски радови на гробници рађени су 1905. а следећи значајнији радови на заштити су обављени 1964.г.
Датовање
Гробница у Брестовику је зидана крајем IV или почетком V века и вероватно је припадала богатој породици која је у близини имала имање.
Опис
Гробница је делом била над земљом а делом укопана у падину брега, орјентисана правцем исток-запад. Састоји се из прилаза – дромоса дужине 4м, трема, средишњег простора и просторије за сахрањивање.
Предворје /трем/ је од прилаза било одвојено са четири стуба који су држали забат, више је за 1м од средишњег дела, поплочано шестоугаоним опекама. Одатле се кроз врата а затим степеницама силазило у средњу просторију такође поплочану шестоугаоном опеком. Средишњи простор је правоугаоног облика са конхама на северној и јужној страни. Ову просторију су украшавале статуе од мермера и две фигуре лежећих лавова. У једној од конхи /ниша/ је пронађена статуа власника гробнице, у природној величини. Просторија је вероватно служила за приношење жртви покојницима.
Задња у низу, западна просторија је била правоугаоне основе и била је засведена полуобличастим сводом. У њој су били озидани гробови за три покојника.
Предворје и средња просторија су биле видљиве изнад земље, делом, док је западна просторија са три зидане гробне конструкције потпуно укопана у падину брда.
Гробница је у нижим деловима зидана каменом, облутком и опеком везаним кречним малтером, сводови и нише су зидани опеком са дебљим малтерним спојницама а конструктивни елементи врата и прозора су били од тесаног камена.
Гробница је била богато украшена фреско декорацијом која је најбоље очувана у просторији са гробовима. Насликане су геометријске композиције које подражавају оплату од камених плоча, мотиви биљака и животиња сликани су окер, цинобер, плавом, зеленом, мрком и црвеном бојом. На западном зиду се разазнају људске фигуре.
Народно предање и веровање
Народ из Брестовика ранохришћанску гробницу зове Вукашинова црква.
Постоји веровање да је ово заправо храм са гробницом посвећен београдским светитељима Ермилу и Стратонику које су поштовали у православни и католички верници. Они су осуђени на смрт мучењем и дављењем у Дунаву, почетком 4.века. Писци њихових житија говоре да су ова два мученика бачена у Дунав испод Београдске тврђаве а да су им тела испливала низводно, код данашњег Брестовика где су их сахранили локални хришћани.
Јулка Кузмановић Цветковићархеолошкиња