Каструм Понтес, Кладово, Борски округ

Трајанов мост, Каструм Понтес

Заштићен споменик културе од изузетног значаја, у Централном регистру Републичког завода за заштиту споменика културе под бројем АН 44


Кретање виртуалне камере око објекта, "орбит" стил.

Трајанов мост
Каструм Понтес, oпштина Кладово, Борски округ

Где се налази

Остаци Трајановог моста на Дунаву и каструма Понтес налазе се 5 км низводно од Кладова, код села Костол.
Место за изградњу моста је било условљено природним карактеристикама терена. Дунав је на овом делу био миран и плитак а корито реке песковито. И данас је на терену видљив траг скретања тока Дунава како би се мост градио на сувом.

Trajanov most


Истраживања

Од Трајановог моста на Дунаву, некадашњег светског чуда, двадесет окрњених стубова се могло видети у речном току још 1856.г. Како су стубови отежавали пловидбу Дунавом, Међународна комисија за Дунав је 1906.одлучила да уништи два стуба. Године 1932. су лоцирани остаци 16 стубова. Педесетак година касније, још 4 стуба је однела вода, остало је 12.
Археолошка истраживања и конзерваторски радови на некадашњем Трајановом мосту су обављани почев од 1979.године у оквиру а изградње Хидроелектране „ Ђердап II“. Археолошким истраживањима утврђења Понтес је откривен план утврђења, распоред бедема и кула, а кроз преградње на каструму су потврђене промене у римској војсци почетком IV века.
Подводна истраживања Трајановог моста су рађена 2003.г. употребом савремене технике и снимањем подводним камерама. Забележени су остаци моста, уочене су добро очуване дрвене талпе, камени блокови и дрвени шипови. Дефинитивно је утврђена тачна дужина моста над водом – 1097,5м.

Trjanov Most

Историјат

Трајанов мост преко Дунава је подигнут 103-105.године, по пројекту сиријског архитекте Аполодора из Дамаска. Спајао је Костол на десној и Tурн Северин на левој обали Дунава.
Мост је представљао део припрема за други поход на Дачане и коначно освајање провинције Дакије, данашње Румуније. Годину дана по завршетку моста, Трајан (98-117) је кренуо пут Дакије и 106.године је поразио дачког краља Децебала а Дакију учинио римском провинцијом. Плен који су понели у Рим износио је 331 тона сребра и 165 тона злата. У Риму се славило 123 дана.
Иако је Трајанов мост готово хиљаду година био најдужи саграђени мост, није дуго коришћен. Једна верзија каже да га је порушио Трајанов наследник Хадријан (117-138), друга, да се сам урушио после двадесетак година (?), трећа, да га је порушио цар Аурелије (270-275), после губитка провинције Дакије.
За време зидања моста, зарад његове одбране, подигнути су војни логори, Понтес на десној и Дробета на левој обали. Утврђење Понтес је било готово квадратног облика и имало је значајну функцију на линији дунавског лимеса
На простору утврђења као и изван зидина, формирано је током X века средњевековно насеље уз које је настала некропола. Откривена су чак три слоја насеља IX-X, XI-XII в, и XIVв.

Trjanov most

Опис

На обалном делу, у селу Костол су сачувана четири стуба некадашњег моста, повезана луковима. Како би били заштићени од високог водостаја Дунава, остаци конзервираних стубова Трајановог моста су заштићени загатом. На овим стубовима се види начин зидања опеком, облагање стубова каменим блоковима.
Укупна дужина моста с порталима је била 1133,90 м, а део који је био изнад корита реке – 1071м, ширина моста је износила 14,5м. У речном кориту је било 20 стубова на 56,5м раздаљине, између стубова је била решеткаста дрвена конструкција. Стубови димензија 18-19м х 33-34м су били дужином управни на ток реке, а били су обликовани тако да се кљунастим додацима са предње и задње стране умањују притисак воде. Темељи стубова су рађени од тврдог кречног малтера а зидани су опеком и тесаницима. Стубови су, зарад ојачања, имали дрвену арматуру, тзв.роштиљ од попречно и уздужно постављених дрвених греда.
Пројектом Министарства културе Републике Србије, планирано је се на месту некадашњег моста направи холограм како би посетиоци могли да виде изглед моста преко реке.

Народно предање и веровање

До данашњих дана је остала прича "У цара Тројана козје уши", вероватно преношена вековима с колена на колено. Трајан је за своје владавине успоставио систем царина и пореза, започео експлоатацију рудних богатстава у провинцијама. Ковао је новац са својим ликом, постоје његове бисте што неке историчаре наводи на закључак да је био егоцентричан. Покорена илирска племена су плаћала глобе, регрутована у римску војску па је могуће да је у знак освете настала прича о цару с козјим ушима.

Јулка Кузмановић Цветковић
археолошкиња