Тврђава Купиник, Купиново, Општина Пећинци, Сремски округ
Тврђава Купиник
Заштићен споменик културе од великог значаја, у Централном регистру Републичког завода за заштиту споменика културе под бројем СК 1264
Тврђава КупиникКупиново, Општина Пећинци, Сремски округ
Где се налази
Тврђава Купиник се налази у селу Купиник, у Доњем Срему који се још назива Подлужје. Саграђена је на малом острву, у мртваји крај реке Саве, која је данас позната као резерват природе, Обедска бара. Најкраћи пут од Београда до Купиника иде преко Сурчина и дуг је 46 км. До Купиника се може доћи и преко моста у Обреновцу, ако се долази са подручја јужно од Саве. Но, најважнији приступ је свакако са аутопута Е-70, Београд-Батровци, крак Коридора 10.
Историјат
Најстарији помен града Купиника су две повеље угарског краља Жигмунда, из друге половине 14.века (1387. и 1388.г.). Подигнут је као војно - гранично утврђење на граници Угарске и Србије. Већ почетком 15.века Стефан Лазаревић добија од мађарског краља Сигисмунда Купиник који постаје седиште Бранковића. Тад је тврђава ојачана, поготово су бедеми прерађени како би се обавиле припреме за рат с Турцима. Бедеми су добили топовске куле, северна је имала основу шестоугаоника а источна је имала основу осмоугла.
После смрти Стефанове, Ђурађ Бранковић је наследио и тврђаву Купиник које се развија као погранично место погодно за војну контролу а и трговину. Падом Смедерева, 1459.г. Купиник је постао последња престоница српских деспота, престони град последњих Бранковића.
После смрти деспота Ђурђа, Купиник поново преузима угарски краљ.
Порушио га је Султан Сулејман који је у свом походу на Београд 1521.порушио и друге савске тврђаве.
Истраживања
Тврђава Купиник није археолошки истражена. Површински налази археолошког материјала указују да је ту можда постојала римска-касноантичка тврђава а пронађене камене алатке сугеришу да је насеље на том месту постојало још у неолиту.
Археолошка истраживања започета 2021.г. имају за циљ откривање и проучавање Купиника, како би се у сарадњи с општином Пећинци тврђава истражила и обновила.
План детаљне регулације археолошког локалитета „Тврђава Купиник“ начињен је 2016.г. и њиме је до детаља осмишљено истраживање, обнављање и враћање живота у тврђаву кроз различите културно историјске и туристичке садржаје.
Опис
Утврђење има облик неправилног четвороугла димензија 57х57м, на угловима су биле истурене куле, свака различитог облика. Данас су заправо сачувани надземни остаци три угаоне куле. Улаз у тврђаву, на североисточном бедему штити пета кула. Најбоље очувана је осмоугаона, северна кула чија висина тренутно износи 8м а претпоставка је да су куле биле дупло више, чак 16м. Бедеми висине 8м су зидани ломљеним каменом а споља су обложени опеком. Око бедема је ископан ров дубине 3м и ширине готово 17 метара који је град штитио од нападача. Како је утврђени град са свих страна био опасан воденим ровом, до главне капије је прилаз са копна био могућ једино преко покретног моста.
Купиник је разорен непосредно пошто је Сулејман I Величанствени освојио Београд а затим заузео читав Срем. Град после тога није обнављан.
Деспот Ђурађ је између 1455. и 1457. г. саградио дворску цркву посвећену св.Луки поред утврђења, до ње се из града стизало мостом. То је најстарија православна црква у Војводини и у њој су 1486.положене мошти деспота Стефана Бранковића. Око цркве се касније формирало насеље Купиник, као подграђе средњевековног града, ширило се према североистоку, оцедитим делом терена.
Ред Змаја и змајевити јунаци
Купиник је као залог пријатељства јунака реда змаја угарски краљ даровао 1402.године, после битке код Ангоре, Деспоту Стефану Лазаревићу. Под руководством Стефановог вазала, Радича Поступовића, град је био важан центар „реда Змаја“, савеза којег су хришћански владари формирали зарад заједничке борбе против Османлија. Године 1476. у свом походу на Шабац, деспоту Стефану, јунаку реда змаја, приступио је трансилвански Војвода Гроф Влад Тепеш Дракул.
Стари деспот Ђурађ Бранковић је наком Стефана 1427.г. добио Купиник и често је тамо боравио. У њему су столовали Змај Огњени Вук (Вук Бранковић), деспотица Ангелина са синовима Ђорђем и Јованом као и задњи деспот Стефан Бериславић.
Јулка Кузмановић Цветковићархеолошкиња