Велимирови двори

Где се налази

Велимирови двори саграђени су у самом центру села Кључ, на 4,5 километара далеко од Мионице. Подигнути су на платоу изнад реке Лепенице која у подножју платоа прави велику кривину - меандар у облику кључа по коме је село добило име.

Истраживања

Археолошка истраживања започета су 1978.године у организацији Завода за заштиту споменика културе из Крагујевца.
Систематска археолошка истраживања рађена су 1994. и 1995.г. у организацији Завода за заштиту споменика културе Ваљево. Рађена су ископавања унутар цркве и мутвака и том приликом је откривено 60 гробова а унутар просторије је откривена јама с великом количином средњевековног материјала.
Најстарији трагови живота на овом простору су из праисторије, из енеолита (бакарно доба).
За црквену грађевину која је најстарија у комплексу се претпоставља да је из 15. века. На простору око цркве је откривен већи број гробова из 16.и 17. века.
Ископавања у близини куле-мутвака су потврдила да је грађевина припадала манастирској кухињи и конацима.

Опис

Од некадашњих Велимирових двора данас су на терену видљиви један урушени оградни зид(обзиђе) са западне и источне стране дуг приближно 40 метара који је имао одбрамбену функцију. На обрушеном оградном зиду се може уочити некадашња капија.
Источно од бедема су зидови урушене цркве. Црква је била једнобродна са припратом и олтарском апсидом на истоку. Димензије храма су 12х6,7м, дозидана спољна припрата је димензија 7х8м. Са севера има дозидану капелу. Грађена је притесаним каменом везаним малтером. На спољашњим фасадама цркве су очувани делови живописа са представом декоративних елемената облика шаховских поља и насатично постављених опека.
Тридесетак метара југозападно од храма је „мутвак“ – кула. Кула је заправо доста добро очувана грађевина кружне основе пречника 3м, зидова дебљине 0,70-0,90м, очувана 6,5м у висину, са уским правоугаоним прозорима у горњем делу. Мишљења око намене ове грађевине су подељена. Једно је да је то нека врста испоснице. Друго је мишљење, потврђено истраживањима, да је ово мутвак-просторија за припрему хране, и да је припадала некадашњој манастирској кухињи и конацима.
Велимирови двори представљају редак сачувани утврђени комплекс грађевина из позног средњег века. Ово је свакако могло бити седиште феудалног поседа, утврђени двор локалног феудалца о коме је народ сачувао занимљиве приче.