Манастир Благовештење, Горњачка клисура, Жагубица, Браничевски округ
Манастир Благовештење
Заштићен споменик културе од великог значаја, у Централном регистру Републичког завода за заштиту споменика културе под бројем СК 542.
Манастир БлаговештењеГорњачка клисура, Жагубица, Браничевски округ
Где се налази
Манастир Благовештење је саграђен високо изнад десне обале Млаве, на улазу у Горњачку клисуру, на 15 км удаљен, идући из Петровца на Млави. Смештен је у поткапини, на малом простору који је каскадно зиданим потпорним зидовима издељен на три нивоа. Издалека се препознаје по зазиданој пећини са неколико отвора за прозоре и врата.
Прилаз манастиру је, све до друге половине XIX века, био тежак пошто је узани пут ишао уз саму реку. Кад би река Млава надошла, био би потпуно одсечен од спољног света.
Историјат
Манастир познат као Благовештење Горњачко саграђен је у другој половина XIV и почетком XV века. Био је један од најистакнутијих манастира тога времена на простору Браничева а градња се везује за Деспота Стефана Лазаревића.
У историјским изворима стоји да је Благовештење било стециште учених монаха, да су ту преписиване свете књиге. У једном запису из 1428.г. помиње се инак Радослав који је у манастиру преписивао богослужбене књиге. Последњи пут, манастир Светог Благовештења на Млави, у изворима се помиње 1628.године, у запису о патријарху Пајсију. Порушен је у турској најезди крајем XVII века.
Истраживања
Читав простор који захвата манастирски комплекс је археолошки истражен 1979. до 1981.године а упоредо су рађени конзерваторски и рестаураторски радови.
Током истраживања је у средишту олтарске апсиде откривена дводелна часна трпеза, исклесана од камена. У унутрашњости цркве је пронађено неколико комада декоративне камене пластике а на поду спољне припрате делови велике камене розете.
Опис
Црква Благовештења је у основи била типичан моравски триконхос датован у крај XIV века, основе сажетог уписаног крста са куполом, са припратом на западу. Црква је била дуга 12,5 м а широка 5,5м. У зиду источне апсиде је била полукружна ниша са функцијом катедре епископалис, места на којем седи владика током Литургије. Унутрашњост цркве је била живописана, под је био поплочан опекама. Зидано је ломљеним каменом везаним кречним малтером и тесаницима сиге. Од архитектонске пластике је сачуван само комад лучног надвратника украшен рељефоним мотивом преплета.
Данас су од цркве остали само урушени зидови, одроњена је јужна половина цркве. Очуван је северни зид висине око 4 м, малтер је потпуно опао.
У оквиру манастира Благовештење, откривена је трпезарија, пекара, пећ за печење грнчарије, све оно што је било потребно манастирском братству. Цео комплекс је био утврђен зидинама које су делимично очуване.
У пећини, источно од цркве је сазидана испосница у три нивоа, наслоњена на стену.Улаз у испосницу је био на 3-4м изнадд нивоа терена а на зиду је било 6 прозорских отвора. У испосници је, по народном предању, живео св.Григорије Синаит.
Јулка Кузмановић Цветковићархеолошкиња