Манастир Манасија

Опис

Манастирско утврђење
Манастирски комплекс Манасија је зидан у несигурним временима за Србију те је био опасан моћним одбрамбеним зидовима. Утврђење готово кружног облика има 11 кула и на североистоку одвојен мали град са дванаестом кулом. Мали град је димензија 20х60м, има посебан улаз али је везан с манастирским двориштем. Претпоставља се да је служио за смештај посаде која је била издвојена од монашке заједнице.
Бедемске куле су четвороугаоне основе, изузев две шестоугаоне, свака кула је имала приземље и шест спратова, са четвртог се могло на бедем. Свака кула је имала по неколико „машикула“, испуста за напад на непријатеље. Куле су биле покривене оловним лимом. Служиле су само за одбрану, у њима се није становало. Донжон кула -пирг – Деспотова кула је имала квадратну основу димензија 14,5 м х 14,5м и њено приземље је за 10,5м издигнуто изнад нивоа манастирског дворишта. Имала је пет спратова, на петом су били одбрамбени балкони-машикуле. Споља је била украшена аркадама, стубићима и прозорима које красе готски заломљени лукови.
Бедеми су били високи 12м, ширине 3,20м, имали су на шетну стазу и озупчано круниште. Распоред кула је диктирао терен, са западне стране је размак међу кулама био мањи, ради лакше одбране. Око утврђења, на 2м је подигнут још један одбрамбени зид са косом каменом ескарпом. Тврђаву је окруживао ров широк 17 метара који се завршавао зидом-контраескарпом.
Манастирска црква
Црква посвећена св.Тројици је једна од најзначајнијих споменика Моравског стила у Србији. У основи је триконхална грађевина са планом развијеног уписаног крста, са припратом, са пет купола. Иако је основа цркве у моравском стилу, фасада грађевине одржава традицију немањићких споменика са каменом оплатом владарских гробних цркава. Једино стубићи при врху заобљени и прозори са оригинално преломљеним луковима, украшавају фасаду.
Манастирска црква, Живопис
Осликавање цркве је завршено 1418.године. Од осликаних 2000 м2 очувано је свега 700 м2 што чини тек трећину фресака које су красиле овај велелепни храм. Одликује их учени иконографски програм и узвишена лепота, сматра се да су га радили најбољи византијски сликари с почетка XV века. Квалитет израде фресака је изузетно добар о чеми сведоче како техника осликавања тако и специфична плава боја и слојеви златних честица на фрескама.
У калоти главне куполе је био насликан Христ Пантократор а од фреске готово ништа није сачувано. У главном кубету су насликани старозаветни пророци. У пандантифима испод куполе су насликани јеванђелисти Матеј, Марко, Лука и Јован.
У олтарском простору није сачувана слика Богородице са Христом у крилу, очувани су само делови анђела. Испод су сцене Христовог јављања после васкрсења. У средишњој зони олтарске апсиде су сачуване композиције Поклоњење архијереја и Причешће апостола.
У зони под куполама су сцене Великих празника. На западном зиду је последња композиција Великих празника, Успење Богородице.
У певницама, на јужном и северном зиду су приказани свети ратници у свечаним војничким одорама. У горњим зонама певница су слике из живота Исуса Христа и илустрације прича из Јеванђеља.
На западном зиду наоса, северно од главног улаза је портрет ктитора, деспота Стефана који приноси модел цркве Светој Тројици. Деспот Стефан је насликан са жезлом у десној руци, док левом макету цркве приноси светој Тројици, уз молитву која је исписана на свитку. Висок, статит риђокоси владар, обучен је у свечену одору украшену белим двоглавим орловима, држи модел задужбине док га крунише Христ а анђели му дарују мач.
На стубовима су добро очувани медаљони са попрсјима светитеља.
У припрати која је настрадала у експлозији барута, фреске су сачуване у траговима. Ту су биле илустрације Васељенских сабора и сцене из Календара.
Ктиторски гроб
Током археолошких ископавања у наосу, уз јужни зид западног травеја, откривен је ктиторски гроб. Откривени су земни остаци за које истраживачи сматрају да припадају деспоту Стефану. ДНК анализа је са 99,9 % потврдила да се ради о сину кнеза Лазара.
Гробница је правоугаоног облика дужине 2,20м, ширине 0,70м и дубине 1,40м. Озидана каменим блоковима у сухозиду што указује да је зидана у брзини, од материјала кога је било у близини. Ковчег је положен на два тесаника а затим обзидан и покривен слојем опека па засут земљом. Надгробна плоча која је лежала на нивелети пода није сачувана.
По казивању Константина Филозофа, деспот је после изненадне смрти 1427. сахрањен у својој задужбини.
У гробу није било прилога и вероватно је гробница похарана брзо после укопа, можда већ приликом првог турског освајања.
Данас ктиторски гроб покрива мермерна плоча.
Остале грађевине у порти
Поред манастирске цркве, унутар бедема су делимично сачувани остаци старе трпезарије Имала је два спрата, у основи 32 х 16,8 м; то је била највећа средњевековна трпезарија у Србији. У њој је могло да борави 250 до 300 особа што сведочи о бројности монашке заједнице.
У оквиру манастирског насеља је било још неколико грађевина неопходних за свакодневни живот заједнице. Биле су то монашке келије, оставе, радионице. Углавном су рађене од лаког материјала те су страдале у пожарима и о њима сведоче само ниски темељи зидова.

Јулка Кузмановић Цветковић
археолошкиња