Врдничка кула, Ириг, Сремски округ
Врдничка кула
Заштићен споменик културе од великог значаја, у Централном регистру Републичког завода за заштиту споменика културе под бројем СК 1289.
Врдничка кулаИриг, Сремски округ
Где се налази
Врдничка кула, рушевине некадашњег утврђеног града Врдника, налази се на јужним падинама Фрушке горе на 400 м надморске висине, 15 км јужно од Новог Сада.
Историјат
Утврђени град Врдник се први пут се у мађарским изворима помиње 1315.г. као Rednak, Rednuk или Regnicz. Коју годину касније, 1329.г. се помиње као вашариште; око 1437.г. спомиње се као Castrum Rednek који припада Калочко-бачкој надбискупији а 1437.г. је у документима записан као седиште жупаније Сирмијум.
Врдник је страдао 1526.г. приликом турског освајања Срема.
Истраживања
Мало пре Другог светског рата су рађена ископавања испред улазне куле. Рудолф Шмит је открио остатке бедема подграђа дужине око 200м и ширине 80-90 м. Остаци зида су откривени уз југоисточни угао улазне куле те се сматра да је зид подграђа ту почињао.
На простору града су налажени предмети из доба римске доминације на овим просторима, из времена тетрархије и цара Проба (276-282) који је столовао у Митровици (Sirmium-u). Претпостављало се да је овде првобитно утврђење, вероватно из стратешких разлога, подигнуто још у време Римљана, као предстража самој Митровици. Међутим, археолошка истраживања започета 2015.године показала су да, бар засад, римског слоја на овом простору нема а да утврђење и кула потичу из XIV века.
Опис
Некадашњи град је имао бедеме облика издуженог полукруга, са равном страном према западу. На источном делу бедема је била улазна капија. Капију је штитила кула, са унутрашње стране правоугаоне а споља заобљене основе. На очуваном делу јужног зида и до данас су сачувана ојачања, полукружни контрафори.
У унутрашњости утврђења је и данас доминантна Донжон кула подигнута на стени. Кула има основу облика благо развученог полукруга са равним западним зидом. Кула је имала приземље и три спрата, укупна висина је била 18м а сваки спрат је био висине готово 4м. Углови куле су зидани крупним каменим блоковима а зидови су од камена различитих димензија, понекад су се смењивали у редовима крупнији и ситнији камени блокови. За зидање је повремено коришћена опека, има мишљења да је коришћена касније, за поправке зидова.
Улаз у кулу је био на првом спрату, посред равног зида. Довратници, очувани леви и део десног, су били од камених блокова димензија 0,4х0,4м. Испред врата су видљиви носачи за покретно степениште којим се улазило у кулу. Са леве стране улаза у кулу, у зиду је сачувано степениште које под углом од 450 води до другог спрата. Ширина степеништа је 1,06м, дебљина унутрашњег зида 0,7м а спољашњег 0,8м. Свод капије и степениште у зиду су од црвене опеке формата 12х28х5цм. До трећег спрата су вероватно водиле дрвене степенице.
Наспрам улаза у кулу је већи прозорски отвор. На другом спрату, јужно од прозора, на првом спрату је отвор за прозор оивичен опеком. У углу другог спрата је отвор за димњак а назире се и траг пећи.
Јулка Кузмановић Цветковићархеолошкиња