Тврђава Бач

Опис

Средњевековно утврђење Бач је најзначајнија и најбоље очувана тврђава на подручју Војводине. На узвишењу које је меандирањем направила река Мостонга, простирало се подграђе правцем исток-запад, ограђено палисадама у које се улазило преко моста, кроз капију коју је штитила улазна кула.
На самом острву, у северозападном делу, саграђен је утврђени замак у који се долазило кроз издвојени барбакан (оградни бедем) који је окруживала вода. Утврђење је подигнуто на малом платоу површине 8.700 м2 , сама тврђава захвата простор 5.600 м2. Бедеми тврђаве основе неправилног петоугаоника прате конфигурацију терена, ширина бедема је била 2,5м, висина 12 м, са шетном стазом при врху бедема. На угловима бедема су биле истурене куле од којих су три кружне основе а остале две, северозападна и улазна кула биле четвороугаоне основе. У источном делу тврђаве је саграђена донжон кула квадратне основе. Уз кулу се налазила резиденцијална палата а уз западни бедем неколико економских објеката и низ јама за чување жита.
Сви објекти су зидани опеком, за декоративне елементе је коришћен камен. Рушењима и минирањима у прошлости је прилично уништена целовитост зидина, ипак, очувани елементи зидања представљају значајне грађевинске домете високе готике са елементима ране ренесансе. Донжон кула основе 10х10м је најдоминантнија и једина у потпуности обновљена грађевина замка. То је ређи тип донжона, најстарији тип стамбене куле, по угледу на куле од дрвета. Позициониран усред брањеног простора, постављен независно од бедема, донжон је служио за привремени боравак у случају опсаде, био је снабдевен магацином хране, имао је камин, бунар, санитарне просторије. Са високог донжона могла се осматрати широка територија и пратити мрежа путева који су се сусретали у Бачу.
Монументалност бедема Бачке тврђаве види се на остацима Квадратне куле, Куле са капелом и кружне куле с каменим конзолама.
Тврђава у Бачу је јединствени споменик на подручју Војводине, фортификација равничарског типа са донжон кулом у средишту , очуван каснофеудални резиденцијални комплекс великог историјског значаја.
Подграђе – улица Бачке тврђаве је посебна целина објеката Насталих крајем XIX и почетком XX века, по урбанистичкој матрици из времена планске колонизације у XVIII веку. Ту су у два низа поређане куће панонског типа са барокним забатима, на малим правоугаоним парцелама сличних димензија. Ове развијене панонске куће имају гонг (терасу) дуж дворишне фасаде са дрвеним или зиданим стубовима. Ове куће представљају степен развоја сеоске ка градској кући, свака кућа има посебне елементе декоративне пластике на фасади, од смирених-класицистичких до китњастих-барокних. Насеље се наслања на тврђаву и са њом чини недељиву амбијенталну целину изузетног значаја која чува карактеристике насеља из добаа Аустро-Угарске.

Ред Змаја и змајевити јунаци

Купиник је као залог пријатељства јунака реда змаја угарски краљ даровао 1402.године, после битке код Ангоре, Деспоту Стефану Лазаревићу. Под руководством Стефановог вазала, Радича Поступовића, град је био важан центар „реда Змаја“, савеза којег су хришћански владари формирали зарад заједничке борбе против Османлија. Године 1476. у свом походу на Шабац, деспоту Стефану, јунаку реда змаја, приступио је трансилвански Војвода Гроф Влад Тепеш Дракул.
Стари деспот Ђурађ Бранковић је наком Стефана 1427.г. добио Купиник и често је тамо боравио. У њему су столовали Змај Огњени Вук (Вук Бранковић), деспотица Ангелина са синовима Ђорђем и Јованом као и задњи деспот Стефан Бериславић.

Јулка Кузмановић Цветковић
археолошкиња