Тврђава Рам, Велико Градиште, Браничевски округ
Тврђава Рам
Заштићен споменик културе од великог значаја, у Централном регистру Републичког завода за заштиту споменика културе под бројем АН 102.
Тврђава РамВелико Градиште, Браничевски округ
Где се налази
Тврђава Рам се налази на десној обали Дунава, 30 км на североисток од данашњег Пожаревца и 15 км од Великог Градишта а стотинак км од Београда. Саграђена је на стени која се стрмо спушта ка реци са северозападне стране, високо изнад Дунава. Прилаз тврђави је био могућ са југоистока а улазило се кроз донжон кулу која је бранила улаз.
Истраживања
Археолошка истраживања су рађена 1980.г.
Археолошка истраживања и конзерваторски надзор током обнове рамске тврђаве водио је Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево. Обнову и реконструкцију тврђаве 2017-2019.г. је финансирала турска организација ТИКА.
Историјат
Рамска тврђава је саграђена на простору који је насељен још у праисторији. У време римских освајања постао је део римског лимеса а у близини су остаци римског утврђења Ледерата.
Најстарији помен места Рам је из 12.века, године 1128. су у близини Рама Византинци потукли Мађаре.
Пошто су Турци освојили Србију, кренули су у освајање Панонске низије. Како би заштитио десну обалу Дунава, султан Бајазит II је на обали Дунава, на високој стени саградио једну од првих артиљеријских тврђава на овим просторима, 1483.године.
После Мохачке битке, 1526.г. кад су Турци поразили Угре, рамска тврђава више није стратешки важна, била је само трговачко седиште.Коришћена је за ратна дејства током аустро-турских ратова у 18. веку.
За време Првог српског устанка, српски устаници под командом војводе Миленка Стојковића освајају тврђаву. Касније је у Раму као царински службеник боравио и радио Вук Караџић. Скелом је постојала најкраћа веза с јужним Банатом, превозили су се и људи и роба.
Опис
Године 2019. тврђава Рам је обновљена, потпуно су реконструисани бедеми и куле, уређена унутрађњост тврђаве тако да представља тутистичку атракцију овога краја.
Тврђава Рам је малих димензија, има основу неправилног петоугла; бедем ка Дунаву је раван, са кулама на угловима, бочни бедеми су такође равни док је бедем ка залеђу благо искошен упоље, са обе стране ка донжон кули. Спада у мање тврђаве, димензије унутрашњег простора су 25 х 35 м. Све четири куле су различитог облика основе, једна је кружна, остале су квадратне или правоугаоне основе, но, све су имале сличну архитектонску концепцију. Свака кула је имала приземље и три спрата и на сваком спрату отвор за топ. Донжон кула која је чувала улаз је такође имала три спрата и две платформе са зупцима. На бедеме се излазило каменим степеништем са кога се могло улазити у куле.
Бедеми тврђаве су зидани ломљеним каменом везаним кречним малтером, за сводове су коришћене опеке. Ширина бедема је била 1,85 м до 3,35 м, у зависности од стране тврђаве и могуће угрожености. Бедеми су завршавали шетном стазом која је са спољне стране имала парапет са зупцима као заклон за војнике који су стражарили.
Око тврђаве је био ров са два мања спољна бедема.
У средишном делу тврђаве је била саграђена џамија чији су остаци очувани до данашњих дана.
У близини тврђаве се још у време Турака развило цивилно насеље, остаци амама и караван сараја и данас постоје. Караван сарај се налазио са југоисточне стране тврђаве, на педесетак метара удаљен. Била је то моћна камена грађевина за смештај путника, трговаца, са огњиштима у свакој соби и пушкарницама, за одбрану. У оквиру зидина караван сараја је 1839.г. сазидана црква посвећена архангелу Михајлу.
Јулка Кузмановић Цветковићархеолошкиња