Старо сеоско гробље, Рајац, Општина Неготин
Старо сеоско гробље Рајац
Заштићен споменик културе од великог значаја, у Централном регистру Републичког завода за заштиту споменика културе под бројем СК 342.
Старо сеоско гробљеНеготин, Борски округ
Где се налази
Камено село винара, Рајачке пимнице, налази се на брегу званом Бело брдо, на 3 километра од села Рајац и двадесетак километара јужно од Неготина. Уз Рајачке пимнице, град живих, нешто јужније, у наставку је град мртвих, Старо сеоско гробље.
Истраживања
Винарске куће Рајачких пимница су заштићене као целина, од 2010. су, заједно с веома необичним гробљем предложене за упис на Унескову листу светске културне баштине.
На основу истраживања која је организовао Републички завод за заштиту споменика културе године 2011, тим који су чинили археолог, етнолог и историчар уметности, евидентирао је 1540 старих гробова. Истраживање је обухватило геодетско снимање, фотографисање и израду техничке и историјско-етнографске документације. Пројекат заштите је обухватио и лабораторијско испитивање камена од којег су рађени споменици како би се утврдиле могућности заштите и консолидације.
Датовање
Према истраживањима, надгробни споменици на старом Рајачком гробљу се датују у време друге половине 18. до прве половине 20.века. Мештани кажу да су Рајачке пимнице имале своје златно доба од 1864.до 1900.године. У време кад је филоксера уништила француске винограде, Французи су открили овај крај погодан за узгој винове лозе. Из тог времена су, вероватно, најраскошније украшени споменици, највиши на гробљу.
Опис
Рајачке пимнице а поготово необично гробље предстаљају јединствену споменичку целину на простору Србије. Ту где престаје винско село, почиње гробље оних који су у селу живели.
Град мртвих, како га мештани зову, или пак „Српски Стоунхенџ“ је гробље јединствено, другачије од гробаља у овоме крају. Надгробни споменици су рађени од пешчара од кога су зидане куће-пимнице. 
Сви споменици су богато украшени урезаним орнаментима; чест је мотив свастике, малтешког крста, вишеструког крста украшено на крајевима, симбол сунца као извора живота, розете, дрво живота у разним верзијама. Честа је цик-цак линија на бочним странама или као оквир на предњој страни споменика.
По траговима боје, види се да су споменици бојени плавом или црвеном бојом.
На старијим споменицима нема натписа, натписи се појављују се тек од 1860.године, на предњој страни у уоквиреном пољу а остатак површине споменика је и даље украшаван урезаним орнаментима.
Народно предање и веровање
Приликом сахрањивања винара, обичај је био да га на последње путовање воѕе кроз насеље, да га винари поздрављају и заливају вином и тако му одају почаст и опраштају се с њим.
Кажу мештани да су споменици на гробљу били одраз имовног стања покојника, богатији су могли себи да приуште високе и богато украшене надгробна белеге.
Јулка Кузмановић Цветковићархеолошкиња