Тимакум Минус

Кружни археометалуршки објекат

У североисточном углу утврђења је откривена грађевина кружне основе са базеном у средини, пречника 6м. Зидано је каменом везаним кречним малтером, са подом од водонепропустивог малтера. Анализе узорака материјала из објекта указују да је овде рађена флотација руде и одвајање сребра и злата.

Јужна капија (porta praetoria)

Јужна капија утврђења је сачувана у великој мери, одликује је посебна техника градње. Делом је зидана од великих камених блокова пешчара, у техници сухозида (без везивног материјала) што указује на рад локалних мајстора. Капију су штитиле куле правоугаоне основе.

Римско купатило (Терме I)

Терме су откривене изван зидина утврђења, североисточно, уз обалу Белог Тимока. Са источне стране грађевине је свлачионица - apodyterium, у наставку је tepidarium, просторија с млаком водом. На другој страни су две просторије са веома топлом водом – caldaria, повезане с ложиштем – praefurnium. На јужној страни је базен с хладном водом – frigidarium. Терме су зидане ломљеним каменом и облутцима а коришћене су док је утврђење било у функцији.

Грађевина с хипокаустом (Терме II)

Југозападно од утврђења је откривена грађевина с подним грејањем која је тек делимично истражена. И она је зидана ломљеним каменом и облутцима везаним малтером, уз употребу опеке где је било неопходно. Намена грађевине је још увек неутврђена, још једне терме или луксузна палата?

Веровања и ритуали

Западно од утврђења, на локалитету Слог, откривен је и истражен део касноантичке некрополе. Покојници су крајем III и почетком IV века сахрањивани и кремацијом (спаљивањем) и инхумацијом (покопавањем покојника).
У слоју изнад античке, откривени су остаци словенске некрополе IX–X века, судећи па начину сахрањивања и гробним прилозима.
Истраживања некропола су поред хронологије, указала и на веровања народа као и на промене у социјалном и економском статусу заједнице.

У време процвата насеља, крајем IV века, покојницима су у гробове стављани луксузни предмети, накит и новац, стаклене посуде. Женама су често у гроб стављали тоалетни прибор, стаклене бочице, веровало се да ће им затребати. У неким гробовима је било посуда што указује на веровање да живи треба да обезбеде покојницима храну и пиће за боравак на оном свету. Уобичајено је и ритуално ломљење посуда, како би се отерале зле силе. Новчићи су полагани уз главу покојника како би платили чамџији Харону који превози преко реке, на онај свет.
Осим римске традиције, у понеким гробовима се запажају варварски ритуали, доносе их свакако федерати у римској војсци. Огледају се у прилозима, чешљевима од јелењег рога, нпр.
На некрополи је забележено полагање у гроб змије, атрибута бога Диониса, али и Асклепија и трачког божанства Сабазија. Прва половина V века, судећи по сахрањивању, указује да је становништво примило и прихватило хришћанство. Покојници се сахрањују углавном без прилога, равно положени у раке. То такође указује да су осиромашили.

Најмлађа фаза, средњевековна некропола IX–X века је типична словенска. Покојници су полагани на леђа, без гробне конструкције, правцем запад-исток, са главом на западу. У неким гробовима је било прилога, накита или личних предмета. И овде је забележено ритуално разбијање посуда, да се разбије зло. У гроб је понекад постављано јаје, симбол обнављања живота.
У култу мртвих, постојао је обичај даће, погребне гозбе – у слоју изнад гроба нађени су остаци костију свиње и кокоши. На некрополи Слог су откривени трагови паљења обредних ватри у близини гроба, веровало се да ватра прочишћава и уништава зло.
Како је некропола одувек била посебно култно место између света живих и света мртвих, није необично да су погребни обичаји имали за циљ да мртвима олакшају одлазак на онај свет, уз достојан испраћај.

Јулка Кузмановић Цветковић
археолошкиња