ЦАРИЧИН ГРАД

Где се налази

Царичин град се налази у подножју планине Радан, на узвишеном, стеновитом платоу између Царичинске и Свињаричке реке, крај пусторечког села Прекопчелица. Удаљен је 30 км југозападно од Лесковца и 9 км од Лебана, најближе данашње вароши.

Истраживања

Археолошка истраживања Царичиног града су започета 1912.године под руководством проф. Владимира Петковића, доцента Филозофског факултета у Београду. Од 1936. до 1940. године истраживања су рађена под покровитељтвом Српске краљевске академије и Универзитета у Београду. Током кампање је откривен комплекс Акропоља, бедеми, куле и источна капија, Епископска базилика с крстионицом и Епископска палата. Започето је истраживање Горњег града. Истраживања је прекинуо рат, настављена су 1947.и трајала до 1970. у организацији Археолошког института из Београда. Започета су истраживања Доњег града. Истраживања у организацији Археолошког института из Београда, с прекидима, трају још увек. Од 1978. тиму истраживача се придружила Француска археолошка школа из Рима.

Датовање

Како истраживачи сматрају, Царичин град је заправо Justiniana Prima, задужбина византијског цара Јустинијана I (527-565), подигнут у византијској провинцији Илирик у VI веку, живео између 535 и 615.године.

Опис

Царичин град је, зидан с посебном наменом, далеко од важних комуникација, опасан бедемима с кулама а јужни, најнижи део је опасан воденим ровом. У град се улазило са јужне и са источне стране, кроз монументалне капије заштићене кулама. У близини града су три мање тврђаве које га штите.

Цар Јустинијан I је , са жељом да овековечи место свог рођења подигао град назван Justiniana Prima, важно црквено седиште. Нова престоница је подигнута у ранг архиепископије с јурисдикцијом над северним Илириком. Сходно намени, град је зидан опеком и каменом а грађевине украшене мермером и мозаицима.

Простор унутар зидина, приближно 10 хектара, подељен је на три целине. На највишем платоу је Акропољ, неправилног, полигоналног облика димензија приближно 100х100 метара. Опасан је бедемом са потковичастим кулама са обе стране источне капије и са правоугаоним кулама на северном бедемском платну. Улицом правца североисток-југозапад Акропољ је подељен на два дела: на јужној страни је Епископска базилика дужине 64 и ширине 22м, тробродна са три апсиде, са нартексом и атријумом у коме је, усечена у стену, писцина-резервоар за воду. Бочни бродови су од наоса одељени са два низа од по пет стубова са капителима украшеним акантусовим лишћем. Подови централног брода и нартекса су били покривени мозаицима који је понегде очуван, остали простор је био поплочан опекама. Атријум, са великим базеном за воду усеченим у стену, је имао портик који су носили стубови са јонским капителима. Зидови атријума су били украшени мозаицима од стаклене пасте. Уз базилику, са јужне стране је саграђена монументална крстионица готово квадратне основе дужине 17,5м. Средишна просторија има четири конхе, у средини су четири стуба носила куполу над базеном за крштавање. Подови конхи су такође били покривени мозаицима. Северно од улице је комплекс од три велика објекта протумачен као епископски двор са пратећим објектима.

Горњи град

испод Акропоља, заузима благу падину која се спушта ка ка истоку и југу, захвата простор дужине око 300м и ширине 230м у северном делу и око 100 м на јужном делу. Бедем који се јасно назире на терену прати северну линију греде. У овом делу су истражене источна и јужна капија и делови бедема уз капије. На бедему се издваја кула на југозападном углу малтерисана водонепропустивим малтером која је служила као резервоар за воду до којег је водио аквадукт. Источна капија је са обе стране има правоугаоне куле, јужна капија кроз коју је ишао саобраћај је фланкирана истуреним, правоугаоним кулама.

Око трга су бројни објекти. Југозападно је кућа са аркадама димензија 17,50х15,50м, зидана на спрат. Јужно је још једна велика грађевина, у североисточном делу неколико целина.