Хајдук Вељкова барутана, Неготин, Општина Неготин, Борски управни округ

Хајдук Вељкова барутана

Заштићен споменик културе од великог значаја, у Централном регистру Републичког завода за заштиту споменика културе под бројем СК 223.

Кретање виртуалне камере око објекта, "орбит" стил.

ХАЈДУК ВЕЉКОВА БАРУТАНА
Неготин, Борски управни округ

Где се налази

Хајдук Вељкова барутана се налази у самом центру Неготина, у порти нове цркве Свете Тројице.

Историјат

Барутана која се својим називом везује за Хајдук Вељка- легендарног Вељка Петровића (1780-1813), хајдука и јунака Првог српског устанка (1804-1813) је подигнута управо за чување барута који је коришћен за одбрану од Турака, током Првог српског устанка. Управо је Хајдук Вељко утврдио Неготин и организовао одбрану од Турака. Године 1813. у лето, Турци су напали Неготин са 16000 војника. Хајдук Вељко је предводио 3000 устаника који су одолевали двадесетак дана. Хајдук Вељко је погинуо а град су освојили Турци.

Опис

Барутана је некад била део утврђења „Баба Финка“ које је порушено 1833. и ово је једини сачувани остатак. Утврђење је захватало простор садашње зграде Скупштине општине Неготин, црквене порте, гимназије и неколико оближњих улица – данашњи центар града. То је, заправо, више била кула осматрачница, саграђена од дрвета, на више нивоа. Са врха је Хајдук Вељко посматрао неготинско поље, очекујући Турке.
Намена грађевине је условила градитељско решење; зарад чувања барута грађевина је укопана у земљу. Зидана је тесаним каменим блоковима, засведена полуобличастим сводом, са кровом на четири воде и покривена ћерамидом. Једини украс је венац од пет редова опеке испод крова, од којих су у два средња реда опеке укосо постављене. Улаз је затворен масивним дрвеним вратима а мали прозор испод крова, кроз који је допирала светлост, заштићен је решеткама.
Грађевина је сачувала аутентичан изглед до данашњих дана.

Датовање

Барутана је подигнута почетком устанка, 1804.године и била је у функцији до 1813.године.

Хајдук Вељко

Вељко Петровић (1780-1813), у народу познатији као Хајдук Вељко, важи за једног од највећих јунака Првог српског устанка. Од самог почетка је био са устаницима, истакао се у борбама око Бање и Варварина. Био је у чети Станоја Главаша, војвода је постао 1811.године кад је дошао у Неготин. После првих сукоба с Турцима, почетком 1813. са коњицом је Вељко продро до Видина. Међутим, Турци су кренули на Крајину с великом војском. Почетком јула, у првом већем боју, Вељко је с војском потукао Турке код села Буковча. Неколико дана касније, Турци су кренули на Неготин. Једва 3000 Вељкових војника супротставило се турској војсци петоструко бројнијој. Одолевали су 18 дана, причало се да је у Неготину све метално-чак и тањири и кандила, топљено и претапано у муницију којом су пуњени топови. Деветнаестог дана одбране, 18.јула 1813, бранећи Неготин, херојски је погинуо хајдук Вељко. Брат га је сахранио крај неготинске цркве. Остао је његов животни мото: Главу дајем, Крајину не дајем“.
Хајдук Вељко је у Неготину живео с другом женом, Чучук Станом. Имао је коња Кушљу који је с њим ушао у легенду. А легенда каже да је Вељко пред Турке полазио у свечаном оделу, наоружан кубурама и пиштољима, с кривом сабљом на грудима, праћен музикантима.
Музеј Хајдук Вељка у Неготину је отворен 1997. у кући кнеза Тодорчета, зиданој 60-тих година 19.века.

Јулка Кузмановић Цветковић
археолошкиња