Манастир Раваница, Сење, Општина Ћуприја, Поморавски управни округ, Епархија Браничевска

Манастир Раваница

Заштићен споменик културе од изузетног значаја, у Централном регистру Републичког завода за заштиту споменика културе под бројем СК 244.


Manasija
Кретање виртуалне камере око објекта, "орбит" стил..

Манастир Раваница
Општина Ћуприја Поморавски управни округ

Где се налази

Манастир Раваница је саграђен у подножју Кучајских планина код села Сење, на 12 км од Ћуприје.

Manasija


Историјат

Црква манастира Раваница је задужбина кнеза Лазара Хребељановића саграђена у осмој деценији XIV века. Посвећена је Вазнесењу Господњем, а пошто је зидана у несигурним временима, опасана је одбрамбеним бедемом са седам кула. Живописана је средином девете деценије, а након погибије кнеза Лазара на Косову, 1389. је измењена ктиторска композиција. После преноса моштију кнеза Лазара из Приштине у Раваницу 1392.године, црква је постала место ходочашћа и центар култа кнеза Лазара. Рушена је и паљена у неколико наврата, озбиљно страдала 1686/7. кад је погубљено неколико монаха. После тога, 1690.су мошти пренели у Угарску монаси који су побегли испред Турака и тек су 1989.враћене у Раваницу.
Цркви је дозидана припрата који су Турци срушили, нова припрата је сазидана 1721.године.
У ратовима крајем XVIII века је у манастирској порти био главни стан једног од вођа устаника против Турака. Зато су Турци у пролеће 1788. опљачкали манастир а конаке запалили. У јесен 1794. је београдски везир Мустафа паша дао дозволу да се црква поправи. Праве поправке су рађене тек у време Карађорђа и кнеза Милоша. Манастирски конак је подигнут 1849. на месту старе, Лазареве трпезарије.
Манастирски комплекс Раваница је преживео векове, рушења и паљења, значајне обнове је имао у првој половини XX века кад је замењена столарија на цркви и конаку. Сама црква споља готово да није мењала првобитни облик, до данашњих дана.

Manasija

Истраживања и заштита

Путописац Антон Пигафета 1568. године и игуман Исаија 1789. тврде да је сама црква приликом разарања и паљења конака, остајала поштеђена. Рушена је припрата која је обновљена почетком XVIII века. Пигафета је забележио да су фреске у цркви биле лепе и очуване. Завод за заштиту и научно проучавање споменика културе НР Србије је од 1955. године започео стручну конзервацију цркве. Враћен је оловни кров, а фасада је очишћена од малтера којим је била прекривена у XIX веку. Фреске у храму су очишћене и конзервиране, у храму је постављен мермерни под.
Године 2018. су у организацији завода за заштиту споменика Крагујевац организовани радови на проширењу Мале капије на северном бедему, започето је обнављање преосталих бедемских кула

Датовање

Црква манастира Раваница сазидана је крајем XIV века.
Подизање Раванице је забележено у двема ктиторским повељама које су сачуване у преписима. Како је подизана у време јасне опасности од Турака, зидана је као утврђени град.

Опис

Манастирски комплекс Раваница обухвата цркву посвећену Вазнесењу, трпезарију и конак, опасан некада моћним бедемом са седам кула од којих је до данашњих дана сачувано три, уз део северног бедема.

Црква Вазнесења Господњег, у народу позната као Раваница, као први споменик Моравске стилске групе заузима значајно место у српској црквеној архитектури. Црква има основу развијеног триконхоса са уписаним развијеним крстом, са пет купола што представља прототип цркава моравског стила. Централна, највиша купола над средиштем крста,је десетострана, ослоњена на четири полуколонете. Мање, осмостране куполе на угловима кракова крста се ослањају на коцкаста постоља. Фасада цркве, изузетно декоративна, има наизменично редове камена и неколико редова опеке везаних малтерним спојницама. Изразита су два појасна венца и два реда прозора који представљају посебне украсе на већ разуђеној фасади. Површине купола испод лукова су украшене шаховским пољима. Оквири прозора, најчешће бифора од камена су богато украшени урезаним орнаментима. Затворени су транзенама с стакленим окулусима кроз које је у цркву допирала светлост. На северном зиду, изнад прозора је исклесана розета. Низ малих шупљих крстова рађених у теракоти појачава декоративни ефекат зидова.
Живопис цркве је завршен 1387.године.С обзиром на време зидања и на бурну историју цркве, јасно је да је живопис слабо очуван, поготово део насликан у горњим зонама цркве. Од сачуваних, издваја се ктиторска композиција на западном зиду где су насликани кнез Лазар и кнегиња Милица и синови Стефан и Вук.

Manasija

Опис

Посебно се издвајају Причешће Апостола и Поклоњење Агнецу у олтару, као и циклус Великих празника у горњим деловима цркве.
Сачуване су и фигуре светих ратника у најнижој зони, у северној и јужној певници. Изнад светих ратника, су насликане сцене из Христовог живота а сцене Христових чуда су на горњим површинама зидова. У јужној певници је насликано Исцељење раслабљенога и Исцељење слепог у бањи Силоамској. У зони изнад је Божићна химна и Исус међу књижевницима. У врху јужне певнице је насликан Улазак Христа у Јерусалим и то је једна од најлепших фресака с овим мотивом у српском фреско сликарству.
У централном кубету, у тамбуру су насликани старозаветни пророци, њих 16.
На западном зиду је Успење Пресвете Богородице, уобичајено у српским црквама у средњем веку.
Медаљони са ликовима светитеља дуж зидова и на стубовима су новина фреско сликарства крајем XIV века.
Иако веома оштећен, видљиво је да је живопис Раванице, по избору иконографских тема тесно повезан с богослужењем. Литургијска концепција креће од декорације купола и олтара и присутна је у целој цркви.
Живопис у припрати је знатно млађи, потиче из XVIII века и вероватно су га радили зографи из Македоније. Издва се портрет јеромонаха Стефана Даскала који је обновио манастир и подигао припрату. Од старог живописа је сачуван само лик Пресвете Богородице на западном зиду, до улазних врата у наос.

Manasija

Мошти св.кнеза Лазара


Мошти Св.кнеза Лазара су у Раваницу пренете 1390. године из цркве Св.Вазнесења у Приштини. У Великој сеоби 1690, монаси су понели мошти у Сент Андреју. После седам година пренете су у Врдник, у Нову Раваницу где су боравиле до 1942.године кад су пренете у Саборну цркву у Београду. Коначно, 28.јуна 1988. мошти су после путешествија кроз Србију, похрањене у Раваницу, где се и данас налазе.

Народно предање и веровање


У прошлости, Раваница је представљала центар српске духовности, ту се одвијало преписивање књига и неговало усмено стваралаштво.
У народу влада уверење у исцелитељску моћ моштију Св.кнеза Лазара. Многи говоре да су исцељени од болести кад им је читана молитва крај кивота Светог кнеза Лазара. То зову чудесима Божијим.
Народну песму о зидању Раванице је забележио и сачувао Вук Караџић.

Јулка Кузмановић Цветковић
археолошкиња