Регионални завод за заштиту споменика културе Ниш
Тврђава Гламија у селу Ртково, сазидана је на високој речној тераси на десној обали Дунава, на месту где река савија и прави дунавски кључ; на најисточнијој тачки источне Србије, низводно од Кладова.
Остатке утврђења је први забележио Марсиљи крајем 18.века а помиње их и Феликс Каниц крајем 19.века. Археолог М.Васић је 1910.г. истраживао праисторијску некрополу у близини тврђаве али он тврђаву не помиње.
Прва истраживања тврђаве рађена су 1980-1982. кад су откривени темељи малог утврђења које је имало још један, нешто млађи бедем. Старије утврђење је зидано у другој половини 4.века што је документовано новцима римских владара. Млађа фаза је опредељена у прву половину 6.века.
Године 2020. су изнова започети истраживачки и конзерваторски радови у оквиру пројекта дефинисања тврђава дунавског лимеса и припреме документације за даљу заштиту.
Истраживања упућују да је овако мало утврђење имало функцију осматрања. Порушено је у 5.веку у време варварских освајања али је убрзо обновљено како би поново имало исту функцију, осматрање Дунава и кретања дуж обале. Тад је тврђава добила спољни бедем.
У овако малим тврђавама су били стациониране помоћни одреди војске.
Мало утврђење је било квадратног облика, димензија 18,5х18,5 м споља и 14,5х14,5м мерено са унутрашње стране, зидова дебљине 2м. Улазна капија је била на западном бедему. У средишту тврђаве су откривена четири квадратна стуба над којима је била кула стражара која је у горњим деловима вероватно била од дрвене грађе са кровом од тегула, судећи по налазима током истраживања.
Бедеми утврђења су зидани техником opus mixtum, користили су притесани камен и опеку различитих формата, као везиво су користили малтер од негашеног креча што је зидове чинило изузетно чврстим.
Јулка Кузмановић Цветковићархеолошкиња