Гламија, село Ртково, Општина Кладово, Борски управни округ

Тврђава Гламија

Регионални завод за заштиту споменика културе Ниш


Кретање виртуалне камере око објекта, "орбит" стил..

Тврђава Гламија
село Ртково, Општина Кладово, Борски управни округ

Евидентиран поменик културе који ужива претходну заштиту, у току комплетирање пројектне документације, следи покретање поступка за уписивање Гламије у УНЕСКО листу светске културне баштине, као део Римског лимеса.

Где се налази

Тврђава Гламија у селу Ртково, сазидана је на високој речној тераси на десној обали Дунава, на месту где река савија и прави дунавски кључ; на најисточнијој тачки источне Србије, низводно од Кладова.

Гламија


Историјат

Остатке утврђења је први забележио Марсиљи крајем 18.века а помиње их и Феликс Каниц крајем 19.века. Археолог М.Васић је 1910.г. истраживао праисторијску некрополу у близини тврђаве али он тврђаву не помиње.
Прва истраживања тврђаве рађена су 1980-1982. кад су откривени темељи малог утврђења које је имало још један, нешто млађи бедем. Старије утврђење је зидано у другој половини 4.века што је документовано новцима римских владара. Млађа фаза је опредељена у прву половину 6.века.
Године 2020. су изнова започети истраживачки и конзерваторски радови у оквиру пројекта дефинисања тврђава дунавског лимеса и припреме документације за даљу заштиту.
Истраживања упућују да је овако мало утврђење имало функцију осматрања. Порушено је у 5.веку у време варварских освајања али је убрзо обновљено како би поново имало исту функцију, осматрање Дунава и кретања дуж обале. Тад је тврђава добила спољни бедем.
У овако малим тврђавама су били стациониране помоћни одреди војске.

Гламија

Опис

Мало утврђење је било квадратног облика, димензија 18,5х18,5 м споља и 14,5х14,5м мерено са унутрашње стране, зидова дебљине 2м. Улазна капија је била на западном бедему. У средишту тврђаве су откривена четири квадратна стуба над којима је била кула стражара која је у горњим деловима вероватно била од дрвене грађе са кровом од тегула, судећи по налазима током истраживања.

Спољни бедем паравоугаоне основе грађен почетком 6.века, димензија 55х 51 м, имао је на угловима истурене кружне куле пречника 7-7,5м мерено споља, 4, 40 м унутар зидова.

Бедеми утврђења су зидани техником opus mixtum, користили су притесани камен и опеку различитих формата, као везиво су користили малтер од негашеног креча што је зидове чинило изузетно чврстим.

Датовање


Римско војно утврђење подигнуто у другој половини 4.века, порушено је у 5.веку приликом најезде варвара. Обновљено је почетком 6.века.

Јулка Кузмановић Цветковић
археолошкиња