Манастир Лапушња, Место Луково, Општина Бољевац, Борски управни округ
Манастир Лапушња
Заштићен споменик културе од великог значаја, у Централном регистру Републичког завода за заштиту споменика културе под бројем СК 214
Манастир Лапушња,Место Луково, Општина Бољевац, Борски управни округ
Где се налази
ТМанастир Лопушња је саграђен на шумовитим обронцима планине Ртањ, у ували крај Лопушанског потока код села Лукова, у близини Бољевца.
Историјат
Први помен Лапушње је из 1455.г.
Манастирску цркву посвећену св.Николи су подигли војвода Јован Радул, господар угровлашких земаља и велики параклаб, жупан Гергина 1500/1501.године. Црква је осликана 1510, под надзором кнеза Богоја и његове жене Маре о чему сведочи ктиторски натпис на западном зиду наоса.
Мало је истраживача који су посетили Лапушњу, Милан Б.Милићевић је забележио народно предање да се црква приписује „неком Каравлаху Радулу и његовој породици“.
Некада је био најзначајнији манастир бољевачког краја и седиште Епископије.Манастир је био активан до краја 17.века.
Белешке Феликса Каница о Лапушњи су имале одјек међу румунским истраживачима, с обзиром на ктитора Радула и параклаба Гергину.
Рушевине манастирске цркве су конзервиране 1973.године.
Опис
Манастирска црква у Лопушњи је у основи триконхос са троделним олтарским простором, са припратом на западу. Дужина храма је 11,5м, спољна дужина са припратом је 20м; ширина 8,35м. Олтарски део чине три једнаке конхе, бочне певничке апсиде су споља петостране. Наос је засведен полуобличастим сводом и чине га три травеја различите ширине. Над средњим травејем, на квадратном постољу, уздиже се осмострано кубе. Травеји су повезани пролазима између стубаца који су засведени луковима. Наос је у нижим деловима био осветљен прозорима: на олтарској апсиди, проскомидији и ђаконикону, као и на бочним конхама.
Црква је зидана тесаним каменим блоковима сиге, већим и мањим, везаним кречним малтером, с понеком опеком између њих. Дебљина зидова је 1м, изузев зидова проскомидије и ђаконикона где је дебљина зида 0,70м. Кровни венци су украшени редовима зупчасто ређаних опека. Оваквим венцима је украшено и постоље куполе.
Розете од сиге у плитком рељефу угловима постоља куполе су једини архитектонски украс читаве цркве. Било их је 8, на њима су углавном флорални орнаменти, мајсторски исклесани.
Припрата цркве је шира од наоса, имала је улаз на западу и на југу.
Уз јужни зид цркве је била призидана мала капела дужине 5,80 м и ширине 3,40м у коју се улазило са западне стране.
Црква је прилично урушена, оштећен је свод куполе као и свод над припратом. Јужна капела је очувана у темељима.
Од фреско декорације је очувано тек неколико фрагмената. Ктиторска композиција смештена је на споју северног и западног зида наоса. Насликани су Радул и Гергина, као и кнез Богоје са супругом Маром и децом. Делимично су очуване фреске светих ратника, архијереја, композиције Великих празника. У куполи су виде библијски пророци и јеванђелисти.
Датовање
Црква св.Николе некадашњег манастира Лопушња зидана је на темељима старе цркве која се први пут помиње у турском попису из 1455.године. Подигнута је 1500-1501. а осликана 1510.године.
Јулка Кузмановић Цветковићархеолошкиња