Манастир Поганово, Општина Димитровград, Пиротски управни округ

Манастир Поганово

Заштићен споменик културе од великог значаја, у Централном регистру Републичког завода за заштиту споменика културе под бројем СК222

Кретање виртуалне камере око објекта, "орбит" стил..

Манастир Поганово,
Општина Димитровград, Пиротски управни округ

Где се налази

Манастир Поганово је саграђен у живописном кањону реке Јерме између Одровачког и Влашког ждрела, на левој обали, близу села Поганово. Налази се на подручју општине Димитровград, 25 км јужно од Пирота.

Историјат

Манастир у селу Поганово је основао 1395.године као своју задужбину Константин Дејановић Драгаш, српски велможа, сестрић цара Душана. Пошто је погинуо у бици на Ровинама, градњу манастира је наставила његова ћерка Јелена, удата за византијског цара Манојла II Палеолога. Прошлост манастира је записана на три камена који су узидани у западни зид храма; на камену је уписан патрон Јован Богослов, Господин Константин и Госпођа Јелена. Друго тумачење каже да је манастир зидан нешто касније, у време деспота Стефана Лазаревића, између 1413. и 1425.године, као задужбина Константина, сина великог војводе Десимира.
Живопис је рађен тек сто година касније, 1499, није познато име мајстора.

Како је храм сазидан у кањону и како није био баш приступачан, није пустошен у време Турака. Зато је манастир задржао првобитни облик, тек је 1876.доживео обнову кад је дозидан отворени трем.
Кроз непроходан кањон је тек 1927.направљен пут. Неколико година касније, 1930. је Рударско-жељезничко предузеће Јерма манастиру даривало велико звоно за које је саграђена звонара.

За време Првог св.рата Бугари су опљачкали манастир и однели иконостас из 1620.године заједно са чудотворном иконом Богородице која се данас чува у Народном музеју у Софији. Чудотворна, двострана икона има представу чуда у латомском манастиру са једне и ликове Богородице и св.Јована Богослова са друге стране. Икону је манастиру даровала царица Јелена, супруга византијског цара Манојла II Палеолога, у спомен на свог оца Константина Дејана.

Опис

Манастирска црква, храм посвећен св.Јовану Богослову, у основи је сажети триконхос са седмостраним тамбуром над којим се уздиже купола. Изнад припрате је сазидана спрат над којим је четворострана кула звонара која је имала и функцију осматрачнице. Црква је малих димензија, једнобродна са две бочне апсиде, својом основом припада моравској градитељској школи, но, у потпуности представља наставак српског средњевековног градитељства и византијског наслеђа.
Црква је зидана ломљеним локалним каменом, пешчаром и кречњаком заливеним кречним малтером и опеком која је више коришћена као декоративни елемент. На фасади се разликују три појаса зидана каменом раздвојена са два реда зидана каменом ћелијасто оивиченим опекама, што је особит украс на једноставној фасади. Горњи делови грађевине су од обрађених блокова сиге, површине обрађене у ситном и веома плитком рељефу.
Кров цркве је првобитно био покривен ћерамидом, тек након рестаурације је покривен лимом.
Секундарна пластика на фасади је мало заступљена што је реткост за споменике моравске школе.
Живопис који су радили 1499.уметници из северне Грчке, спада у највиша сликарска достигнућа тога времена на Балкану. Насликане су композиције Великих празника, учења светих отаца, призори из Богородичиног живота, Христово страдање, затим, ликови српских светитеља, балканских анахорета и апостола који илуструју култ светитеља.
Иконостас рађен 1620.године је био висок, резбарен у дрвету и позлаћен. За време Првог светског рата, Бугари су га демонтирали и уз бројне друге знаменитости, пренели у Софију. Данашњи иконостас је рађен током друге половине 19.века.

Датовање

Крај 14.века, почетак 15.века.

Народно предање, легенде

После освајања, Турци су место које се звало Доброшево прекрстили у Поганово те отуда необичан назив који се задржао до данас. Назив селу је враћен 1934, одлуком надлежног министарства тако да се у списима манастир називао Доброшевски. Но, у народу је остало Поганово и погановски манастир.
Народна традиција каже да је манастир основао свети цар Константин с мајком Јеленом.
Прота Теодор Титов наводи стари запис на пергаменту где стоји да су Срби подигли овај манастир пре 1130. Ипак, новија историографија датује манастир у крај 14.века или почетак 15.века.

Јулка Кузмановић Цветковић
археолошкиња