Манастир Прохор Пчињски, место Кленике, Општина Бујановац, Пчињски управни округ

Манастир Прохор Пчињски

Заштићен споменик културе од изузетног значаја, у Централном регистру Републичког завода за заштиту споменика културе под бројем СК 224

Кретање виртуалне камере око објекта, "орбит" стил..

Манастир Прохор Пчињски,
Општина Бујановац, Пчињски управни округ

Где се налази

Манастир Прохор Пчињски је саграђен на шумовитим падинама планине Козјак, на левој обали реке Пчиње, крај села Кленике, удаљен од Врања 30 км према југу. Данас је то мушки манастир.

Историјат

Систематска археолошка истраживања и увид у историјске изворе, потврдили су да је првобитна једнобродна црква на месту данашње манастирске цркве подигнута крајем 11. или почетком 12.века. Цркву посвећену Прохору Пчињском у подножју планине Козјак подигао је византијски цар Роман 4. Диоген (1067-1071).
Стефан Првовенчани казује да је после Немањиних освајања области Врања коју је припојио Србији, Св.Сава реорганизовао цркву и манастир је од 1220. у саставу српске државе. Брига о манастиру је настављена и после дефинитивног пада под турску власт.

Велика обнова цркве је рађена у време краља Милутина који је 1316/1317. године унајмио солунске сликаре Михајла и Евтихија да осликају живопис новога храма. Део тог живописа је очуван до данас. О обнови се говори у карловачком родослову а што је потврђено на опеки узиданој на северној фасади старе цркве на којој је натпис САВА, заправо, архиепископ Сава 3. који је непосредно руководио обновом.
Османлије су после косовске битке опустошили храм, обновио га је великаш Марин из Кратова 1489.године. Тад је рађен живопис који је убрајан у најзначајније сликарске творевине тога времена.

За време Другог св.рата Бугари су опљачкали манастир и однели иконостас из 1620.године заједно са чудотворном иконом Богородице која се данас чува у Народном музеју у Софији. Чудотворна, двострана икона има представу чуда у латомском манастиру са једне и ликове Богородице и св.Јована Богослова са друге стране. Икону је манастиру даровала царица Јелена, супруга византијског цара Манојла II Палеолога, у спомен на свог оца Константина Дејана.
У оквире српске државе манастир је враћен 1912.године.

Опис

Око манастирског комплекса је камени зид од притесаног камена, покривен каменим плочама и ћерамидом. Уз ограду су са северне и јужне стране велелепни конаци. Главна манастирска капија, Врањска капија је на западу и води право у цркву, јужна капија је окренута ка Куманову по коме и носи име. У оквиру бедема је зграда Митрополије а током истраживања су откривени темељи некадашње цркве св.Јована.
Првобитна црква која је подигнута над гробом светитеља, више пута је рушена и обнављана. Данашња монументална црква грађена 1898.године обухватила је старија здања; у олтарском простору је гробница св.Прохора Пчињског и костурница са остацима монаха. На северном зиду је сачувана бордура по којој се претпоставља да је црква имала зидани иконостас.
Зидове су осликали Лукијан Бабић и Трајко Јовановић Муфтински, 1933-1935.године.
Црква високих зидова има шест купола и звоник изнад припрате. До главног улаза води дванаест концентрично сложених, полукружних степеника.
Међу профаним грађевинама, посебно место у манастирском комплексу заузимају конаци. Врањски конак је гражен 1854-1862, захваљујући ангажовању Хаџи-Михаила Погачаревића, врањског трговца.

Датовање

Првобитна црква је саграђена крајем 11. века. У време краља Милутина, у 14.веку је доживела велику обнову, кад је и осликана. Данашњи изглед цркве је добила у последњој обнови после ослобађања од Турака, 1898.године.

Народно предање, легенде

Народно предање каже да је манастир подигао византијски цар Јован Диоген у 11. веку, као знак захвалности светитељу који му је прорекао да ће постати цар.
Најстарија црква је саграђена на простору на коме је накад живео преподобни Прохор Пчињски. Био је просветитељ а касније проглашен за свеца, предање каже да је сам , још за живота одредио себи место где ће бити сахрањен. Верује се да је садашњи гроб св. Прохора био део првобитног храма. Очувана је капела, део тог најстаријег храма у којој почивају мироточиве мошти светитеља. Капела је мала, ниска правоугаона просторија. Мошти светитеља смештене на источној страни, већ читав миленијум испуштају чудотворно миро које излази кроз мали отвор у десном, горњем углу. Св.Прохор је једини познати светац-мироточац у Србији.

Јулка Кузмановић Цветковић
археолошкиња