Заштићен споменик културе од великог значаја, на листи Републичког завода за заштиту споменика културе под бројем СК 172.
Средњовековни град Козник је подигнут на купастом узвишењу висине 921 м, на падинама Жељина, у атару села Град, које доминира над добрим делом Жупе и долине реке Расине. Град је са три стране оивичен стрмим литицама, једино је са западне стране, блажом падином, могућ прилаз. Удаљен је 8 км од Александровца и десетак километара од Бруса.
Прва археолошка истраживања су започета 1970. и трајала су до 1973. године. Утврђење је очишћено од шибља и растиња, делимично је конзервирано, донжон кула је ојачана. Истраживања су настављена 1978. и прекинута већ следеће године. Конзерваторски радови обављани од 1981 до 1986. и 1988. године. Откривена је цистерна за воду пречника 5 м у оквиру које су била четири бунара дубине 4.2 м, ниво воде у бунарима био је на 3.2 м. Цистерне су у оваквим утврђењима углавном биле укопане у стену, испуњене шљунком који је филтрирао воду. Вода се вадила из бунара у цистерни озиданог плочастим каменом. За свако утврђење је, поготово приликом опсада, било веома важно снабдевање водом и храном, од тога је умногоме зависила одбрана.
У јужном делу утврђења, између цистерне и јужног бедема, откривена је већа поплочана површина преко које је био слој сиве смонице. На источном делу ове површине било је огњиште поплочано опеком са дебелим слојем пепела и гарежи.
Козник се први пут помиње у изворима 1381. у повељи кнеза Лазара Лаври Светог Атанасија у Светој Гори донетој у племенитом граду Кознику. Зидање града пада у време кнеза Лазара, а град се везује за великог челника Радича Поступовића кога у народној поезији знамо под именом Облачић Раде. Зна се да је Деспот Стефан Лазаревић донео два закона у Кознику, 1405. године којима је поклонио Радичу Поступовићу сва околна села и цркву на реци Грабовничици. Турци су тврђаву коначно освојили кад и Крушевац, 1454 -1455. Господарили су током два века а онда су 1689. године тврђаву заузели српски устаници. После аустријско-турски ратова, тврђава је напуштена.
Тврђава Козник има основу неправилног облика, зидови су фундирани на стени и прате конфигурацију терена. Бедеми дебљине 1.5 м били су ојачани са 8 кула. Зидови су од ломљеног камена везаног кречним малтером. Највећа дужина града износи око 60 м а ширина је приближно 45 м.
Две северне куле, веће од осталих, могле су да послуже за становање, док су остале биле део одбрамбеног система и знатно су мање. Улазна капија у тврђаву била је на североисточном зиду, то је био главни улаз у град.
У североисточном делу града је откривен део веће грађевине. Судећи по великој количини фрагмената фресака, то су остаци цркве која је по откривеним уломцима керамичких посуда нађених међу фрескама, датована у крај 14. или почетак 15. века.
Јужно од утврђења, на благим падинама, простирало се подграђе. Остаци неких грађевина се и данас назиру на површини терена. У западном делу подграђа су остаци куле која је чувала улаз у град.
У народном предању Козник се зове Јеринин град, један је од многих које је зидала „проклета Јерина“ иако се Козник никако не може повезати са супругом деспота Ђурђа. Много ближе истини је предање које град везује за „Рајка од Расине“ или „Облачића Рада“, заправо Радича Поступовића.
Предање такође каже да је име Козник дошло отуда што су материјал за зидање града једино козе могле да изнесу уз стрме литице.
У циљу оживљавања тврђаве Козник, покренута је туристичка манифестација „Козник-град витезова“ у организацији општина Александровац и Брус. Витешки турнири и богата трпеза у природном окружењу, средњевековни занати, успешно оживљавају слику средњевековне Србије.
Јулка Кузмановић Цветковићархеолошкиња