Глашинац, општина Житорађа
Латинска црква
Заштићен споменик културе, на листи Републичког завода за заштиту споменика културе под бројем СК 221.
Латинска цркваГлашинац, Житорађа
Где се налази
Латинска црква у селу Глашинац смештена је на узвишењу званом Глашинска чука северозападно од села, североисточно од остатака античког утврђења Ad Herculem, значајне станице на античком путу који је водио од Ниша према Љешу на јадранској обали.
Истраживања
Црква није археолошки испитана. Током рекогносцирања терена, године 1935. Адам Оршић Славетић је забележио цркву са остацима фреско декорације, датујући је у средњи век. Данас готово да нема трагова фресака, тек се помало назиру у ниши проскомидије.
Опис
Латинска црква је мала, једнобродна грађевина правоугаоне основе са полукружном апсидом на истоку. Црква је зидана опекама и каменом са већ урушеног античког утврђења, у врло неправилним редовима. Апсида је зидана само опеком, по средини, хоризонтално, направљен је венац од косо постављених опека које формирају декоративни орнамент. Испод крова апсиде је опекама формиран зупчасти венац. Засведена је полуобличастим сводом а затим покривена кровом на две воде.
На западном зиду, изнад улаза је полукружно засведена ниша у којој је била фреска с ликом светитеља коме је црква посвећена (Светог Стефан који се слави трећег дана по Божићу). У олтарском простору је била очувана часна трпеза каја је на западној страни имала урезан мањи крст у кругу. За постамент часне трпезе је искоришћен део античког стуба, секундарно употребљен а који вероватно потиче са неке од грађевина античког утврђења. На једној од секундарно употребљених опека на јужној страни постоља часне трпезе, био је рељефно представљен план некадашњег римског утврђења. Северно од цркве су остаци некрополе раног средњег века.
Народно предање и веровање
У народу се верује да је цркву сазидао неки Лука који је као мали одведен у јаничаре. Кад се као млад јаничар вратио у село, кад се казао мајци, она је од среће преминула. Њој у спомен, Лука је подигао цркву. Предање каже да је Лука штитио мештане у околини, да је памтио своје порекло.
Такође се верује да је црква лековита, да помаже болесној деци. Зато су мештани у апсиди направили отвор па децу провлаче кроз њега, не би ли им црква помогла да се излече.
Јулка Кузмановић Цветковићархеолошкиња