Орљане, општина Дољевац
Црква Светог Јована
Заштићен споменик културе, на листи Републичког завода за заштиту споменика културе под бројем СК 206.
Црква Светог ЈованаОрљане, Дољевац
Где се налази
Црква посвећена Светом Јовану у селу Орљане је сазидана на заравњеном платоу на брду Комњига, наспрам средњевековног града Копријана (Курвинграда). Подно цркве се простире равно добричко поље а у самом подножју брда се река Топлица улива у Јужну Мораву.
Историјат
Мало је података о настанку цркве. У документацији Завода за заштиту споменика културе Ниш стоји да је црква саграђена у преднемањићком периоду. Сматра се да је стара, византијска црква саграђена у 11. веку а да је осликана у другој половини 14. и почетком 15. века, у време изградње града Копријана. Први подаци о цркви потичу из старе владарске повеље из 14. века. У хрисовуљи кнеза Лазара манастиру Раваници, писаној 1381. године, по први пут се помиње село Орљане и црква Светог Николе на брду Комњига. Заправо се ради о овој цркви, само је вероватно, за време робовања под Турцима црква урушена и село запустело а ново насељено становништво је цркву обновило и посветило новом светитељу, светом Јовану Претечи.
Црква је страдала највише у време српско-турског рата 1877. године кад је била порушена топовима. Обновио је неки Живадин из Ниша, 1883. године. Од првобитне цркве је сачуван само северни зид и део олтарске апсиде, све остало је зидано изнова. Приликом обнове 1966. године, црква је омалтерисана споља, препокривена. Последњим конзерваторским радовима 2000. године у организацији Завода за заштиту споменика културе Ниш, цркви је враћен првобитни изглед.
Изглед цркве
Црква светом Јована је мала, једнобродна грађевина, правоугаоне основе облика сажетог уписаног крста, с полукружном олтарском апсидом на истоку. Цркве овакве основе су биле често зидане током 11. века у византијском царству. Споља су зидови озидани опеком, у византијском стилу. Северни и јужни зид имају по четири плитка пиластра који зид деле на четири поља, олтарски део има пет плитких пиластара, полукружно засведених радијално постављеним опекама са горње стране. Улаз у цркву на западном зиду фланкиран је импровизованим стубовима. Помоћни улаз постоји и са јужне стране, праћен са обе стране високим, лучно засведеним прозорима.
Наос цркве је са два пара пиластара подељен на три травеја различите величине. Средњи травеј је највећи, источни и западни су мањи, засведени полуобличастим сводом. На средини цркве је камени амвон у нивоу пода, на јужном зиду је мала ниша, на северном су две нише, полукружно засведене.
Црква има кров на две воде, покривен црепом. Унутрашњи зидови цркве су бело окречени. Данашњи иконостас је саграђен 1883. године, а иконе је осликао Ђорђе Зографски из Велеса. Очувана су три округла медаљона са попрсјима светитеља у одећи архијереја, окружени биљним орнаментом и обележени старосрпским писмом, на тријумфалном луку који сведоче о високом квалитету некадашње фреско декорације и умећу мајстора.
Јужно од цркве је подигнут звоник направљен од дрвених греда, са једним звоном.
Југоисточно, од цркве у подножју брда Комига постојала је још једна црква, на чијим темељима је од 1932. до 1936. године саграђена нова посвећена Светој Параскеви.
Народно веровање
У народу се, с колена на колено преноси легенда о два брда. Каже се да је крај цркве светог Јована био манастир. На суседном брду, наспрам Комњиге, у граду је живела лепа властелинка, можда и царица. Преко платна разапетог између два брда, она је прелазила манастиру, ради молитве. У манастиру је живео леп калуђер. Посумњало се у везу властелинке и њега те је град у коме је она живела назван Курвинград.
Јулка Кузмановић Цветковићархеолошкиња