Средњовековни град Маглич, Општина Краљево, Рашки управни округ
Средњовековни град Маглич
Заштићен споменик културе од великог значаја, у Централном регистру Републичког завода за заштиту споменика културе под бројем СК168
Средњовековни град Маглич,Општина Краљево, Рашки управни округ
Где се налази
Тврђава Маглич је подигнута на брду које доминира околином, високо над реком на десној обали Ибра, удаљена 20 км од Краљева на запад.
Историјат
Утврђени град Маглич је имао одбранбену функцију, требало је да обезбеди локалне путеве, нарочито оне који воде према манастирима Жичи и Студеници који се налазе у непосредној близини. Овај део долине Ибра зовуДолином краљева, управо због манастира Жиче а неки и Долином јоргована
Зидан је почетком XIII века као владарско утврђење, за владе Стефана Првовенчаног или Уроша I. Засигурно се зна да је у Граду било седиште архиепископа Данила II, који је организовао обнову тврђаве између 1324. и 1337.године. Одавде је управљао црквеним и државним пословима и организовао писање црквених књига.
Нема поузданих података кад су Маглич освојили Турци, вероватно је после пада Смедерева 1459.године и Маглич припојен Османској империји.
Масивни бедеми тврђаве су одолевали зубу времена.
Крајем 80-тих година су рађени конзерваторски радови, како би се град учинио доступним бројним заинтересованим посетиоцима. Почетком 21.века, 2010.године је кренула још једна обнова града, рађена у сарадњи Италије и града Краљева. По завршеној обнови, овде је 2013.отворен Екомузеј.
Године 2022. је формирано удружење Магличград које уз помоћ волонтерског центра направљеног у подножју тврђаве, преузима комплетну бригу о споменику. Културни центар са истим именом организује током летњих месеци концерте, радионице и забаву за туристе.
Опис
Тврђава темељима прилагођена конфигурацији терена, издужена правцем југозапад-североисток, у основи је неправилног облика – представља многоугао са седам масивних кула и донжон кулом на улазу. Захвата простор од 2.190м квадратних, дужине око 100 и ширине око 40 м на најширим деловима.. Улаз у утврђење – лучно засведена капија, налази се на северној страни. Помоћни улаз је био на трећој кули на јужном бедему.
Бедеме са три стране окружује река Ибар а са североисточне, доступне стране је ров усечен у стену. Управо изнад рова је Донжон кула и улаз у мали град. Масивни бедеми зидани од тесаног, локалног камена дуги су 270м; широки 2м, са грудобранима шитине око пола метра. Шетна стаза по круни бедема на висини од 7м има дрвену ограду са унутрашње стране. Куле су зидане каменом са дрвеним конструкцијама између спратова и степеницама са унутрашње стране. Већина кула је висока око 12м, само су две куле високе око 10м
Унутар бедема су очувани остаци палате и темељи једнобродне цркве св.Ђорђа које је у градњи имала и елементе готике.
Палата је зидана уз ивицу пете куле, у западном делу утврђења, правоугаоне основе 17х8м, покривена двосливним кровом. Има главну дворану у нивоу тла са вратима и прозорима на источном зиду.
Црква св.Ђорђа је зидана уз палату, издужена, правоугаоне основе (14,5 х 3,5м) са полукружном апсидом и са отвореним егзонартексом.
Бунар и цистерна удубљене у стени су обезбеђивале воду читавом граду.
Датовање
Средњовековни град Маглич је подигнут у XIII веку, у време Стефана Првовенчаног или у време Уроша I.
Народно предање, легенде
Град је име добио по магли која га је често обавијала.Једна од легенди о настанку тврђаве је она о Проклетој Јерини, жени Ђурђа Бранковића, за коју се сматра да је подигла град. И данас се у народу тврђава зове Јеринин град. Долина Ибра-Долина јоргована је добила назив по засаду јоргована које је дао да се засаде краљ Урош I, из љубави према изабраници, Јелени Анжујској, француској принцези, како би је јорговани подсећали на домовину.
Још једно предање говори о јоргованима: каже се да је син краља Уроша и краљице Јелене, Милутин, својој трећој, малолетној супрузи Симониди хтео да улепша прерано одрастање те је засадио јорговане.
Јулка Кузмановић Цветковићархеолошкиња