Црква св.Петке, село Матарова, Општина Куршумлија, Топлички управни округ
ЦРКВА СВ.ПЕТКЕ
Споменик културе, евидентиран приликом рекогносцирања 2014.године у оквиру пројекта „Археолошко наслеђе општине Куршумлија“ Народног музеја из Београда и Народног музеја Топлице под руководством мр Слободана Фидановског. Ужива претходну заштиту.
Црква св.Петке, село Матарова,Општина Куршумлија, Топлички управни округ
Где се налази
Црква у Матарови се налази у непосредној близини административне линије између Србије и јужне покрајине Косово, на граници села Матарова и Преветица. Зидана је за оба села, данас у североисточном делу сеоског гробља које се формирало око цркве.
До цркве се стиже идући 25км магистралним путем од Куршумлија ка Мердару, одакле се одваја пут на десно који води кроз Матарову ка Преветици, засеоку Прелевићи, у дужини од 3 км.
Историјат
Први познати помен села Матарова у дефтеру султана Мехмеда II из 1444.године каже да је у селу живео штитар који је производио штитове за војнике.
Село Матарова је забележено у „Попису области Бранковића“ из 1455. као Матарово, са 27 кућа. По ослобађању од Турака, населили су га Срби из Опутних Рудина 1889.г, почетком 20.века, 1925. има 30 кућа.
Цркву посвећену Св.цару Константину и Јелени су досељеници из Ибарског Колашина, Коматовићи из места Брњаци, затекли у рушевинама. Наставили су да се сахрањују око ње, непознато је кад је црква променила посвећење-кад је постала црква св.Петке. Често су, копајући раке, наилазили на кости старијих гробова те су знали да је овде и раније било гробље.
По први пут су остаци цркве описани и премерени током рекогносцирања терена општине Куршумлија, 2014, у оквиру пројекта „Археолошко наслеђе општине Куршумлија“ Народног музеја из Београда и Народног музеја Топлице, под руководством мр Слободана Фидановског.
Археолошка истраживања остатака цркве св.Петке обављена су 2021.године у организацији Народног музеја Топлице под руководством Сање Црнобрња Красић, вишег кустоса Музеја Топлице. Истраживања су показала да је црква подигнута у време турске окупације, да није било старијих темеља као и да досад неје обнављана у потпуности. Само је у неко време над очуваним зидовима наређан ред камена како би се зидови подигли и заштитили. Повод за истраживања је била жеља мештана да обнове цркву, онакву каква је била некад.
Опис
Црква у Матарови је била мала, једнобродна, са припратом, орјентисана запад-исток, са апсидом на истоку, тространом са спољне стране а са унутрашње у облику правоугаоне нише. Ниша апсиде је благо померена према јужном зиду, растојање 1,05м од јужног и 1,30м од северног зида. Како је зид апсиде слабо очуван, могуће је да је првобитно била полукружна а да је касније попуњавана до правоугаоне нише.
Зидана је притесаним каменом везаним кречним малтером тако да је зидано спољно и унутрашње лице зида а средина испуњена ситнијим каменом заливеним кречним малтером. Танке камене плоче налажене око цркве сугеришу да је кровни покривач био од камених плоча, што је био чест случај у овим крајевима.
Црква је била укопана, у припрату се улазило се низ три степеника. Улаз у цркву ширине 0,80 м оивичен је клесаним довратницима са зубом са спољне стране. На првом степенику су очувани жљебови по којима су клизила врата проликом отварања, трећи степеник је у нивоу пода од камених плоча, под је сачуван у наосу и припрати. Зидови цркве очувани су до висине 1м.
Припрата је од наоса одвојена зидом, пролаз у наос је ширине 1,30м. Припрата:2,90х3,50м (унутрашња мера).
Наос: укупна дужина 4,10м (2,40м до олтарске преграде; 0,40м дебљина преградног зида, 1,30 дубина олатара); ширина олтарске нише 1,40м, дубина: 0,30м
Као стопа часне трпезе, коришћена је римска ара димензија 0,80м х 0,35м, донета са неког оближњег античког локалитета.
Датовање
Основа цркве и начин градње указују да је црква зидана у време робововања под Турцима, у времено од 15.до краја 17.века, до сеобе под Арсенијем чарнојевићем. .
Народно предање, легенде
О имену села Матарова, Божидар Ђевори, историчар из Народног музеја Топлице бележи да је назив дошао од речи матара-дрвена посуда за воду, које су израђивали мештани током средњег века.У црквеном попису Епархије Нишке, храмова Рачанске парохије забележено је Црквиште у Матарови. Стоји да се код рушевина старе цркве народ молитвено окупља на празник светих Цара Константина и царице Јелене.
Мештани Матарове и околних села говоре да је црква посвећена св.Петки. Остало је у памћењу да је црква била посвећена Св.Цару Константину и царици Јелени. На то подсећа сеоска слава која се прославља на празник у народу познат као Света Јела, 3.јуна.
У народу се памте чудесна исцељења на темељима цркве.
Јулка Кузмановић Цветковићархеолошкиња