СРЕДЊОВЕКОВНИ ГРАД УЖИЦЕ

На прилазу кули је зидано степениште. Уз степениште је мања просторија са полуобличастим сводом а уз њу два правоугаона казамата, засведена, над којима се налазио земљани насип који је представљао платформу за топове.
Археолошким истраживањима је откривен бунар- цистерна удубљен у стени.
Средњи део тврђаве троугаоног облика условљеног конфигурацијом терена, бедемима опасује цитаделу тако да само главна кула остаје истурена. На угловима су некад постојале куле, уз једну од њих је накад била и главна капија. Данас је овај део најслабије очуван.
Унутрашњост средњег града је испуњавало више грађевина намењених за смештај посаде, опреме и намирница. На једном цртежу који је оставио Феликс Каниц, нацртана је зграда са спратном конструкцијом. Из приземља ове зграде се улазило у лагуме- две издужене просторије укопане у стени, повезане ходником а које су вероватно представљале тамнички простор.
Највећа грађевина средњег града је заправо комплекс ка цитадели, степениште и зграда са две просторије. Зграда је вероватно имала спратну конструкцију, а степениште је било наткривено, што наговештавају трагови пиластара који су носили лукове.
На источној страни су очувани трагови још две зграде, зидане на равним платформама. Зграде су вероватно имале дрвену горњу конструкцију, како сугеришу сачувани цртежи.
Уз јужни бедем су остаци осам посебних просторија, нејасне намене. Можда је у једној од њих била радионица за израду барута који се, извесно, производио у Ужицу крајем 16.века.
Бедеми који су се каскадно спуштали од горњег града су били ширине 1-1,5м -2м, будући да су били на литици и да им се није могло прићи. И овде је бедем грађен ломљеним каменом везаним малтером од негашеног креча, без темеља, фундиран на стени. У неким деловима бедема су уз бедем постављане платформе, будући да је било немогуће изградити шетне стазе. Платформе су према спољној страни затваране зидом, по свој прилици са зупцима, а касније су на њима могле бити пушкарнице.
Тамо где се спајају североисточни и југоисточни бедем, накад је била источна кула о којој сведоче ликовни извори, али је она у каснијим преправкама ишчезла.
Доњи град, најнижи део Ужичког града се простире од градске капије ка југу, до саме Водене куле повезане с реком. Овај издужени простор је бедемима штитио прилаз до реке како би се обезбеђивало снабдевање града водом за време опсада. Бедем је у овом делу зидан ломљеним каменом пратећи ивицу литице која је одређивала правац зидова. У овом делу који је неприступачан, бедем је дебљине једва 1,20м.
Водена кула је била полукружне основе, висока преко 20м, дрвеним конструкцијама подељена на 8 спратова. Зидови куле су били масивни, ширине између 2 и 3м. Грађени су на исти начин као и бедеми, спољно лице је било под благим нагибом а на горњим етажама се налази по један или више узаних прозора.
У Доњем граду су изгледа постојале још две грађевине, судећи по откривеним остацима.претпоставља се да је једна од њих била амбар за жито.
Испред градске капије је био ров преко кога је постављан дрвени мост. На прилазу мосту је постојао калдрмисани пут уз литицу, подзидан са стране. Остаци подзида и калдрме су сачувани.

Датовање

Ужички град је сазидан у XIV веку, коришћен све до половине XIXвека, тачније до 1862.године, кад је према уговору с Турцима тврђава минирана.

Народно предање, легенде

Српски велможа Алтоман је био господар Ужичког града и околине. Имао је значајно место међу Душановом властелом, средином 14.века је управљао покрајином у близини Дубровника, имао је поседе у Гружи. Забележено је да је приликом женидбе 1347. г. тражио да унајми дубровачке бродове, уз одобрење српског цара Душана. Пред крај живота је имао титулу великог жупана, што стоји на надгробном споменику његове жене, Ратославе.
Никола Алтоманић, његов син, рођен је 1348.године, већ 1367.се помиње као господар Рудника, јер је наследио земље стрица, Војислава Војиновића. Млади жупан је после пораза српске војске на Марици 1371. постао најјачи обласни господар некадашњег српског царства. Господарио је областима од Рудника и Косова до Приморја. Управљао је и приморским жупама Драчевицом, Конавлима и Требињем. Његова агресивна политика је угрожавала околне великаше. У једном моменту је направио грешку, уместо угарског краља, затражио је савез с Млацима. Угарски краљ је, у савезу с кнезом Лазаром и босанским баном Твртком, уз помоћ поткупљиве властеле, дошао главе Николи Алтоманићу.

Јулка Кузмановић Цветковић
археолошкиња